Page 174 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 174
174 lECENIE BIUEM
ZASTITA BILJARA
Biljar je izloien mnogim opasnostima
Kao slu je porrebl1O -akonom zaslitiIi izvesno rerko i Vaz,1O lekoviro bilje
£I. prirodi, is.lo tako je nuz,1O zastil iti i sve profesionalne sakupljace roga
bllJa. Ako nl zbog eega drugog, a one bar iz razloga sto niko bolje od bi-
Ijal'a ne poznaje retka mesta vainog bilja i niko kao biljar nece vodi ti ra-
euna da se zakon 0 zastiti bilja zaista pravilno sprovede. Jer ne treba gu-
biti iz vida da je za biljara eel a okolina nekog mesta njegova njiva koju
on ne ore i ne seje, vee sarno zbira njene plodove. U njegovom sopstvenom
interesu je, dakle, da u svom rejonu ima sto vise i sto redeg i skupoeenijeg
bilja. On to moze postiCi jedino ako strogo vodi raeuna 0 svakom bogatom
nalazistu.
Najvainijc lekovito biIje obieno ne raste u blizini naselja, nego ponaj-
eeSee vrlo .daleko, na tesko prJstupaenim mestima. Veleb-ilje treba ·traziti po
sumskim kreevinama i pozaristima, najeesee u planini u bukovim sastoji-
nama. Za jedie se treba penjati iznad 1.500 m, a za medvede grozde jos vise.
I lincuru treba traziti na velikim visinama, najviSe na suvatima, a to je obi-
eno imad 1.700 m. Islandski maj bjJjar ee naei tek na oko 2.000 m na naj-
krsevitijim i najnepristupaenijim stenama i liticama. Biljar se zbog toga
veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i eesto je izlozen iznena-
dnoj kisi, gradu, snegu, oluji .i dl'Ugom nevremenu. Njemu na svakom ko-
raku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri. Nije redak slueaj da
biljar strada od sumskog drveea, odvaljenih stena, buj-ica i drugih nepo-
goda. NemajuCi u blizini naselja, prokisao biljar, pogotovo u planini, moze
ozepsti i tesko oboleti. avo utoliko pre s'to izvesno bilje moze sakupljati
sarno po vlaznom vremenu.
Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim bi-
Ijem, u prvom redu onim 'koje .irma a1kaloida, glikozida, Ijutih sastojaka, rna-
terija koje izazivaju plikove i rane, nadrazljivih etarskih ulja i sl. ani koji
beru hmelj i koji oko njega rade, redovno oboljevaju od upale oonih ka-
paka. Prasina koja se dize kad se seku, drobe, melju i pakuju osusene biljke
koje oSadrle saponinske materije (u vodi muekane pene kao sapun, zbog eega
se tako nazivaju) u tol.iJcoj meri draii da redovno izaziva hronicnu upalu i
oboljenje organa za disanje i oeiju. To su, pre svega, bela i ervena sapu-
njaea, jagoreevina, sitniea i dr. Ima osoba preosetlj'ivih na saponine i koje
se od te prasine formalno guse. One zbog toga ne smeju raditi s ovim
biljem.
Kad se podzemni organi cemerike sedkaju i melju, izazivaju neizdr-
zljivo kijanje i lueenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora
napustiti rad i smesta iziea van odaje na cist vazduh. Cemerika je, osim
toga, i otrovna.
Biljari zaposleni berbom, a pogotovo susenjem, seckanjem i mlevenjem
veZebilja, lalule, bUllike i beZog buna ·svakodnevno su izlozeni ,trovanjima:
prosirene zenice, ukoeen pogled, promuklos-t i dr. Njih obieno uvece, noeu
vode kuCi, jer noeu ne vide, kao da 'su oboleli od »kokosijeg slepila«. Do-
voljno je da takvi radnici prestanu raditi s ov.im biljkarna, pa da vee po-
sle 2-3 dana sve bude normalno, bez ikakvih posledica. Dakle, nikakvo
lecenje, nego pros to radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i
