Page 208 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 208

A























                                                    AGAR-AGAR


                                               tELOZA,GELOZA



           .    Na  narociti  nacin  izdvojena  sluz  iz  raznih  crvenih  alga  rasprostranje.
         ~ po  morima  01<0  istocne  i  jmne  Azije.  To  su  bezbojne  iii zuckaste,  pro.
         zlme ~:ake ili plocice bez  mirisa  i  ukusa.  U vodi  veoma  nabubri,  jer je mno.
         ~o uplJa,  ~.bog  cega  se  u  medicini  upotrebljava  kao  blago,  lako  podnosljivo
         I  neskodlJlVO  sredstvo  za  suzbijanje  hronicnog  zatvora.  Upijajuci  mnogo
         vode  i  jako  bubreci,  agar-agar  mehanicki  nadrafuje  creva,  te  ih  podstre.
         kava  na  zivlje  pokrete.  Osim  toga,  pomesan  5  kiselim  mlekom  sluzi  kao  di.
         jetalna  hrana  u  lecenju  stomacnih  i  crevnih  bolesti.
                U  farmaciji  sImi  pri  izradi  globula,  supozitorija,  prutica,  melema  ita.
         bleta.  U  mikrobiologiji  agar-agar  se  upotrebljava  kao  hranljiva podloga  (hra·
         niliste).




                                         AZULENSKE  DROGE


                Kamilica,  pelen.  odoljen,  oman.  hajducica,  razne  vrste  eukaliptusa,  ele-
         mi,  · vetiver  i  mnoge  druge  droge  daju  p I a v 0  ° b oj e n a                   eta r 5 k a
         u I j a.  Boja  potice  -:d  azuJena,  plavo  obojenih  ugljovodonika.  Zahvaljujuci
         pri,sustvu  azuJcna,  ova  uJja  deluju  antiflogistieno,  tj.  protiv· U1pala  'koze  i  slu-
         znice.
                U  drogama  se  azuleni  ne  nalaze  slobodni,  nego  se  javljaju  u  etarskom
         ulju  tek  duiom  destilacijom  s  vodenom  parom,  sto  se  vidi  i  iz  pojave  da
         je  5  pocetka  dobijeno  ulje,  npr.  od  kamHice,  bezbojno  i  ukoliko  destilncija
         dme  traje  (18-24  sata),  utoliko  ono  postaje  tarnnije  plavo.  AzuJeni,  nairne,
        poticu od  slozenijih  jedinjenja, tzv.  pro a z u len a  iii  a z u 1 e n 0  g e nih
        5 e 5 k v i t e r pen a.  Na  primer  mat r.i c i n,  gorka  supstancija  kamilice
        (Matricaria  chamomilla),  proazuJen  je  ham a z u 1 e n a,                      jer ·se  pod  uti-
        cajem  alkalne  reakcije,  a  zatim  destilacije  u  kiseloj  sredini  u  prisustvu  ki-
        seonika  iz  vazduha  otvara  laktonski  prsten  u  molekuJu  matricina,  gubi  kar-
        boksilna grupa i tako dobija hamazulen.
               A psi n tin  iii  artapsin,  gorak  sastojak  pelena  (Artemisia  absinthium),
        pod  istim  uslovima  kao  u  slueaju  matricina  razlaZe.se  na  azuJen  i  lakton.
   203   204   205   206   207   208   209   210   211   212   213