Page 342 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 342

ZECJI  TRN.  GLADIS . . .
                                                                                                        343


                ~~st~v. -      Oko  300/0  tan ina,  rna'lo  flavonskih  heterozida,  jednu  gorku
          rnatenJu  I  oko  0,35'10  etarskog  ulja  svojstvenog  prijatnog  rnirisa  na  karan.
          filie,  jer sadrii  eugenola.
          .     Upotreba ..  -    Tonik,  adstringens,  antiflogistik  i  antiseptik  zbog  tan ina
          I  ellgenola.  DaJe  se  prot·iv  dispep.sije,  hronicnog  proliva  i  dizenterije.
                1.  Za  i.a~anje  desll;  (krvav/jenje):  2  supene  Wilke  sitno  izrezanog  ri-
          zoma  popantl  sa  300  g  klJucale  vode,  poklopiti,  ostaviti  da  prenoCi,  pa  su-
          tradan  tom  vodom  ispirati  usta.
            . .  2.  U pa/a  ~e~l1i  i  tlsla:  po  50  g s itno  izrezanog  rizoma  zeeje  stope  i  ka-
         rnlllce  pome~atl  I  od  toga  spraviti  i  upotrebiti  eaj  kao  pod  1.
                3.  Tinktura:'  20  g  si tn~ .re.=og rizoma  driati  8  dana  u  100  g  700/ -nog
                                                                                                      o
         a1kohola,  ocedltl  I  upotrebltJ  10-15  kapi  u  kafenoj  ka~ieici  vode  za  ispi-
          ranje  usta  4  do  5  puta  dnevno.
                Narodna  Imena:  benedieica,  blaienak,  garanfilaea,  gariofilata,  garufala,
         grebnik,  zecja  noga,  zecja  stllpa,  kararndil,  koncae,  mitroviea.
                SHeno  se  upotrebljava  i  rizom  od  srodne  biljke  Geum  rivale  L.  (gre-
         bie),  koja  ima  zuckaste  iii  svetloorvene  cvetove,  raste  pored  vode,  a  l'  ri-
                               0
         zomu  ima  do  40 ; 0  tanina.






                                   ZECJI  TRN,  GLADIS,  GLADUSAC


                                   Ononis spinosa L. -          Papilionaceae


                Zecji  tm  raste  na  mr~avom i  suvom  zapu~tenom zemljgtu  i  pa~nja­
         cima  kao  dugovecan,  zeljast,  nizak  (do  50  em),  vrlo  otporan  i  veoma  bodlji-
         kay  korov  po  ccloj  Evropi,  zapadnoj  Aziji  i  sevemoj  Africi.  Cvetovi  su  naj-
         eeUe  ruficasti  iii  Ijubieasti.  Koren  se  kopa  u  jesen.

                Droga. -     Koren  je vrlo  z i I a v,  vanredno  tv r d,  z b i j en,  d r v e n,
         razdeljen  na  viSe  glava,  skoro  valjkast,  eesto  je  pljosnat,  kriv,  vijugav  i  oko
         svoje  osovine  u v I J en.  Debeo  je  najviSe  do  2  em.  Katkad  je uzdm  ras-
         puknut  i  raseupan  u  vlakna.  Uk u 's a  je  najpre  sladunjavog,  a  zatim  po-
         malo  oporog  i  naljutog.  Sa  amonijakom  drveni  dec  poruti.
               L u porn  se  vidj  karakteristiena  gmda  korena.  Osobito  je  cesta  ne-
         pravilnost,  usled  koje  se  s r z n i  z rae i  naizmence  sa  drvenim  delovima
         ekscentrieno  sire  kao  Ie p e z a s to  z r a k a s t i,  povijeni  kraci  n e j e d-
         n a k e  5 i r i n e  i  d u z i n e.  Godovi  se  vide  kao  manje-vge  istaknuti  sve-
         tliji  iii  tamniji,  koncentricni  iii  ekscentrieni  krugovi.
               Sastav_ -     U drogi  ima  t r i t e r pen s k 0  gsa p 0  n 0  z ida  zbog koga
         koren  deluje  diuretieno.  Ima  nekoliko  izoflavonskih  heterozida.  Sadrii  a1-
        kohola      0  no k 0  I a,  tanina,  secera,  etarskog  ulja  i  jednu  'Slatku  materiju
        slienu glicirizinu  0  non j  d,  koji  ima slaba  hernolitieka  svojstva  saponozida.

               Upotrebll.  -     Zecji  tm  ulazi  u  sastav  raznih  diureticnih  eajeva.

               Ostala  narodna  Imena:  agler,  bijeJi  tm,  bodez,  vodotirka,  volea,  vuci-
         tm,  ~'ueji  tm,  gladiz,  gladisevina,  gladiSina,  gladiska,  grebenika,  grmotrn,  ig·
        lica,  kokorovo  zelje,  kraljevska  salata,  milotm,  rupni  tmie.
   337   338   339   340   341   342   343   344   345   346   347