Page 343 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 343

344                                                                              LECENJI!  BILJEM


                       ZIMZELEN, MALI  ZIMZELEN, 2ENSKA PAVENKA

                                     Vinca  minor  L  -         Apocynaceae


                Trajna,  mala,  zimzelena  biljka,  sa  poleglim,  tankim,  sterilnim  stablji-
         kama  koje  su  dugaeke  2-3  m  i  evetnim  uspravnim  graneieama  visokim
          10-20  em_  Listovi  su  naspramni,  sjajn.i,  goli,  oval no  ,izduieni,  kozasti  i  po
         obodu  ceIL  Cvetovi  su  vrlo  lepi,  modri,  na  dugackim  drskama,  pojedinaeni
         i  levkasti_  Cveta  od  marta  do  juna,  ponekad  i  u  jesen_  Ukusa  je  gorkog  i
         oporog_  Raste  po  abodima  suma,  u  zivicama,  pored  stena  i  zidova;  gaji  se
         kao  c.:veee,  najeesce  po  grobljima.  Upotrebljava  se  list  (Vincae  minoris  fo-
         lium)  bran  sve  dok  biljka  eveta.  lma  0,3'10           alkaloida  vinkamina  i  drugih
         sradnih  alkaloida,  heterozida  vinkozida,  urealne  i  drugih  kiselina,  sitoste-
         rola,  tan ina,  oko  205  mg"/o  vitamina  C  i  drugih  sastojaka.
                Vinkamin  snizava  krvni  pritisak  slieno  rezerpinu.  List  se  upotrebljava
         u  narodnoj  medicini  kaa  gorko  i  oparo  sredstvo  za  jaeanje:  1  kaSika  zdrob-
         Ijenog  liSea  kuva  se  15  minuta  u  200  g  vode,  ostavi  2  sata  i  pije  po  I  kasika
         3-4 puta  dnevno  pre  jela.  Moze  se  uzimati  i  u  obliku  praska  (3-6  g  dne-
         vno).  Spravlja  se  i  /ollicno  vino:  100  g  zdrobljenog  lisCa  prelije  se  1  litrom
         najboljeg  crnog  vina,  dr:zi  10  dana  eesce  muckajuci,  oeedi,  iscedi  i  pije  3-4
         puta  dnevno  po  1  kasika  pre  jela.  Smanjuje  zeCI  i  kolieinu  seeera  u  mokra-
         Ci  dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka:.
                Ostala  narodna  imena:  amantil,  breenova  trava,  venka,  vineica,  grani-
         eka  ljubica,  zelengora,  zelenika,  zirnzelenka,  zimizelen,  zimolezovina,  krvo-
         loenjak,  letenka,  ljubiea,  ljupcac,  morska  ljubiea,  pavinka,  pavlovsko  cvece,
         plavet,  povinka,  privinae,  svedre.

                Gotovo  istog hemijskog sastava  i  dejstva  su  i  dYe  srodne  bHjke  iz  istog
         roda:  Vinca  herbacea  W.  K.  (plavicasti  zirnzelen,  letenga)  i  V.  major  L.  (zim-
         zelen,  muska  pavenka).





                                                                   ZLATICA,  LEDINJAK,
                                                                ZLATOUSTA  MASLACNICA,
                                                                      PSENICICA,  2UJA


                                                                  Ranunculus licaria L  -
                                                                         Rammeulaceae

                                                                 Gola  zeljasta  biljka,  visoka  15-
                                                           25  em.  Cvetovi  su  zlatnozuti  j         jav-
                                                           Ijaju  se  pre  no  sto  gora  olista.  Ko-
                                                           renje je pretvoreno u  duguljaste soene
                                                           krtole,  koje  se  u  narodu  upotreblja-
                                                          vaju  (Ficariae  radix)  za  leeenje  hemo-
                                                           roida  bilo  da  se  sveze  krtolice  stu-
                                                          eaju  i  stavljaju  kao  oblog,  bilo  da
                                                          se  'kuvaju  u  mleku  pa  se  dobi-
                                                          jenom  kasieom  oblaze.  IIi se  20g  krto-
                                                           Hca  zlatice  i  20g  pupoljaka  erne
                                                          topale  stavi  u  200  g  ulja  iIi  masti,
   338   339   340   341   342   343   344   345   346   347   348