Page 345 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 345
346 LECI!NJE BIlJEM
Upotrcba. - Narodni lek za leeenje hronienih oboljenja bubrega, be·
~ike i fuei, za leeenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluzniee. Ulazi
u sastav diuretienih cajeva za leeenje pielonefrita, cishta i hernoragienog ne·
frita.
1. Hronitni Ilefrit: po 15 g zlatnice i lista bosiljka i 70 g brezovog li·
sta se pernesa; 3 supene ka~ike srne~e popari se sa pol a litra kljueale vode,
poklopi, ostavi 3 sata i popije pre jela u toku dana.
2. Pro lit', krv u stolici: 100 g zlatniee popari se 1 litrorn kljuCale vode,
poklopi, ostavi eelu noc, ocedi i pije umesto vode -u toku dana. Moze se za·
sladiti, najbolje ruzinim medom.
Na isti nacin se moze spraviti i upotrebljavati eaj od 50 g zlatnice i
50 g rizoma trave od srdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora
prethodno kuvati pol a sata, pa na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu.
3. Uremija, teskoce pri mokrenju: po 20 g zlatmce, korena selena, o~·
trike (Carex) i sapunjaee i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sme~e
prokuva se 10 minuta u 1 litru vode u poklopljenom sudu, ostavi preko n06i
i sutradan pije wnesto vode. Moze se piti i zasladeno, najbolje sirupom
od ribizla ili od kiselih viSanja.
4. Reumatizam, upala zglobova: po 20 g zlatnice, breze, OOpa, t.rave-ive
i paprenog lisea se pome~a i postupi kao pod 3.
5. Rane: po 25 g zlatn-ice, petrovea, Zaifije, rusomaee i zmijske trave
(Sal1guisorba) prokuva se 15 minuta u pokJopljenom sudu u 1 li1ru vode,
ostavi 8 sati, oeedi, iseedi i time ispiraju rane iii se oblaiu natopljenim plat.
nom (ovo je uspesno koriSceno u II svetskom ratu u nedostatku drugih
lekova).
Ostala narodna Im.ena: fudinska trava, zlata ~iba, krkiea, poganska tra·
va, trebuhovka, ~tapika.
ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. - Caprifoliaceae
Zova je grm iii manje drvo, vi-soko do 5 m. Ona vrlo ranD olista. Grane
su joj ispunjene bel om srZi. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi
su sitni, mleenobeli, jakog mirisa, udrureni u vrlo krupne lepe, raevaste
cvasti sliene Wtu.
Plodovi su sime, zeljaste, a kad sazru tamnoljubieaste bobice s crve·
nomodrim sokom. Cveta od maja do jl,lla.
Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, najvge po vlafnim i zapu·
~tenim mestima, po naseljima i oko njih, po obodu ~uma i ~umskim pro·
secima.
Berba. - Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu,
eim se cvetici poenu otvarati. Precvetale cvasti se ne srneju brati, jer daju
drogu koja nema tako pl1ijatan i jak miris i mrke je boje.
Cvetne kite se pazljivo odrefu i u korpi odmah nose kuCi, nanizu na
konac kao duvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u su~nici da se
~to pre osu~e. IIi se jedna po jedna naretko poredaju na lese. Promaja
treba da bude ~to jaea da bi se evet ~to b r z e 0 s u ~ i 0 i sto manje
potamneo. Sarno u slueaju rdavog, vlaznog vrernena, susnicu treba grejati