Page 42 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 42

42                                                                              LECENJE  BIUEM


          u  svoje  i  ~kol ske vrtove, pratice njegov zivot  i  razvoj, videce  kad  i kako  cvela.
          Citaocima  ce  sc  dati  planovi  i  crtezi  ka ko  treba  podici  i  odr:i:ava ti  vrtie  s
          lekovitim  biljem.  Ovo  je  od  posebnog  znacaja  za  ~kole,  jer  se  u  tim  vrtiCima
          najuspesnije  i  najprijalnije  odr:i:ava  nastava  iz  bot an i ke.  Branjem  lekovi-
          tog  bilja  nauciee  se  korisnom  radu,  koji  Ce  im,  mozda,  nekad  u  zivotu  do-
          bra  doci.  Za  branje  lekovitog  bilja  treba  mnogo  rucica,  jer  i  ovde  se  moze
          reCi  da  je  tacna  ona  Njegoseva :  »Malo  ruku,  malena  i  snaga.«  Niko  ne  moze
          tako  mnogo  i  tako  brzo  nabrati  bilja  kao  ~kol s ka deca.  Branjem  bilja  deca
          se  navikavaju  da  idu  u  prirodu,  na  sunee,  u  ~umu i  tako  ee  neprimetno  za-
          voleti  ~um e i  livade  i  pres lace  se  bojati  svega  onog  sto  se  u  prirodi  zbiva.
          Od  prihoda  dobijenog  za  bilje  imace  znatnu  korist  skolska  ktlhinja,  kl1jii-
          /'liea,  zbirke  itd.  Uopste,  branjem  bilja  deca  odmalena .neosetno  pocinju  pri-
          vredivati,  radeei  jedan  posao  uz  pesmu  i  ~alu .  Na  taj  naein  ona  dolaze  do
          saznanja  da  mogu  koristiti  zajednici.






                                            BORBA  ZA  KVALITET

                Obratiee  se  pazoJa  biljarima  i  onima  koj'i  nameravaju  da  sakupljaju
          i  gaje  lekovito  bilje  da  je  Cisloca  vr/o  vai an  cinilae  u  ovom  radu.  Jedan  od
         najce~Cih nedostataka  na~ih droga  je  nedovoljna  cistoca,  koja  je,  uglavnom,
         posledica  aljkavo,ti  i  nemarnosti  u  radu.  Ne  sme  se  vi~e ponavljati  ona  gre-
          ilka  da  se  u  nasem  bilju,  izvezenom  negde  u  Ameriku,  iIi  na  kakav  drugi
          kontinent,  na<1e  stranog  bilja,  vune,  kostreti, hartije,  kozj vh  brabonjaka,  mrt-
         vih  mi~eva, zemlje  i  druge  necistoce.  Toga  ne  sme  biti  ni  u  namirnicama,  a
          kamoli  u  drogama,  jer  lekovito  bilje  sluzi  kao  lek  i  daje  se  bolesnicima  da
          im  pomogne.



                                             POZlV  NA  SARADNJU


                Ova  knjiga  lTeba  da  bude  podslrek  i  pulokaz  prijateljima  prirotie,  na-
         slavnicima  botanike,  sumarima,  agrol1omima,  ucileljima,  apotekarima,  leka-
         rima  i  "etennarima  na  koje bilje ,svaki  u  svom  kraju  treba  da obrati paznju,
         da  beleii  kako  je  u  pojedinim  godinama  ta  biljka  podnosila  susu  iIi  preve-
         liku  vlaznost,  golomrazicu,  velike  vruCine  i  zime,  razne  gljivicne  i  druge  bo-
         lesti  u  toku  vegetacionog  perioda,  koje  lokalno  bilje  narad  njihovog  kraja
         najeesce upotreb/ja"a za  lek,  za  koje  bolesti  i  kako  ih  leCi  itd.  Uopste,  ovo  je
         jedna  vrsta  pozi"a  svim  /jubil e/jima  l ekovitog,  miris'lOg  i  zacinskog  bi/ja
         na  naucl1u  i  struc,7U  saradnju.  Lekovito  bilje  se  ne  moze  proueavati  kabinet-
         ski.  Potrebno  je 1;vaki  dan  iCi  u  pri-rodu,  posmatrati  ga  i  ispitivati,  beldcci
         svaku  promenu  koja  nastaje  pod  uticajem  spoljnih  cinilaca.





                           o  POTREBI  ZA  GAJENJEM  LEKOVITOG  BILJA


                Kao  ~to  su  se  na~i  stari  ugledali  na  Holandane,  podizuci  impozantne
         vetrenjace  oko  svojih  sela  kao  neke  dzinovske  strazare,  iskod~cujuCi najjev-
         liniju  i  najpri,stupaeniju  ravnicarsku  energiju,  vetar,  za  mlevenje  zita  i  isu-
   37   38   39   40   41   42   43   44   45   46   47