Page 37 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 37

UPOTREBA  LEKOVITOG  BIUA  KROZ  VEKOVE                                                        37

                U  XIX  i  XX  vekt:  ne  treba  zaboraviti  nekoliko  slavnih  farmakogno-
          sta:  J.  Pereira,  D.  Hanbury,  K.  Ha'rtwich,  A.  Mayer,  Kreamer,  A.  Brandt,
          A.  Tscltirch,  F.  G.  Planchon,  O.  Oesterle,  E.  Perrot,  Barger,  Wasicky,  Wallis,
          a  zatim  celu  plejadu  hemicara  i  botanicara  koji  su  mnogo  doprineli  pro-
          ucavanju  i  poznavanju  lekovitih            siorovina:    Voskresenski,  Preobrazenski,
         O.  Berg,  E.  Fischer,  F.  Wohler,  J.  O.  Hesse,  F.  A.  Fliickiger,  Dragendorff,  A,
         Vogl,  A.  Ladenburg,  E.  Stra!Ssburger,  J.  PamQic,  E.  Collin,  Schmidt  E.  A.,  Mo-
         eller  J.,  Engher  A.,  Thoms,  Greenish,  Leger,  Karrer,  R.uiJicka,  H.  Dale,  King,
          H.  Leclerc,  Chevalier  i  ckugi.

                XI.  Dvadesetl  vek.  -      Krajem  XIX  i  poeetkom  XX  veka  velika  je  opa-
         snost  zapretila  drogama  da  budu  potpuno  izbacene  iz  terapije.  Droge
         imaju  mnogo  nedostataka  koje  treba  odstraniti  iIi  ih  bar  smanjiti  na
         najmanju        meru.  Burklo,  Gabrijel,  Bertran,  Bridel,  Pero,  Vitiez,  Goris
          i  drugi  farmako-biohemicari  i            farmakognosti  ukazuju  na              r a z a rna
         de j s t v 0    en z i m a,  koji  izazivaju  dub a  k e  pro men e  mol e k u·
          I a r n era v not e z e         za  vreme  susenja  bilja.  Mnogi  prvobitni  prirodni
         molekulami  kompleksi  live  biljke  za  vreme  dugotrajnog  susenja  bilja  se
          raspadaju,  nastaju  nova  je-
          dinjenja  manje  lekovita  iIi              !,fOO r--.... ---r--,---r
         potpuno  indiferentna           (di-
         gitalis     i    slicne      gli ko-        1,000
         zidne  ,i  saponinske  droge,
         rafena      g1avnica      i   dr.).
                                                      900                                               .....
         Dakle,  od  nacina  susenja                                                                    >
         lekov1tog  bi-lja  mnogo  za-                                                                  o
                                                                                                        ~
         visi njihova lekovi tos t.                   800                                AIItibio1tci   Ul
                                                                                                        ....l
               lzolovaru      alkaloidi     i
                                                      700
         glrkozidi  u  cis tom  stanju
         XIX  veka  sve  vise  potis- ~
         potcJi  su  u
                               terapeutici
                                                  0   600
         kivati  droge  iz  kojih  su              A
         izdvojeni.  Lekari  su  radi-             .....                               .  Vitl1lnini\
                                                   Z  500
         je  upotrebljavali         morfin         0
                                                   .....
         umesto  opijuma,  digitalin               ....l
                                                   .....
                                                           F
         iii  digitoksin      umesto  di-          ::;:   .qoo  L:;;;;:::;~~~~§~~r Serum
                                                                                         YG.KCtne
         gitalisa  itd.  Ali  se  ubrzo
                                                                                         IiOrTnOC'Cl
         uvidelo  da je dejstvo droge                 300
         u  mnogim  slucajevima  pot·
         punije  i  dugotrajnije.          I
         jos  nesto:  u  mnogim  slu-                 ZOO
         cajevima  dejstvo            z i ve                                                          !~~
         biljke  i  eventualno  s ve-                 fOO                                             '(/»
         ze  i      brzo  osusene                          :, ...... :., :.:':";':'.:: ::~.::;':'::':">::-:.:'  :::;::n;'r ~ ~
         (stabilizovane)       biljke  pot-                     :
         punije  je  i  jace  od  stare                  1~19   f9~0  1'51    195Z   1953               (/)
         droge  (tvrda  razena  glav-
                                                                    GODINA
         nica,  saponinske  i  gliko·           UTROSAK  LcKUVA  U  M O  00  194!1-195J.  g.  DOLARSKE
         zidne  droge,  naroeito  gru-          VREONOSTI  RAZNIH  LEKOVA  UTROSENIH  U  SAD  00
                                                194!1-195J.   NAJVISE  JE   UTROSENO     NA   ANTI BlOTlKt;,
         pa  digitaiisa,  kardijaka).           ZATIM  NA  VITAMINE,  A  NAJMANJE  NA  BARBITURATE
   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41   42