Page 474 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 474
MATlCNJAK
475
Ipak, kao i drugo kulturno bilje, i m atitnjak ce bilJi i bujniji i mid sniji
i lep~i na dubokom, plodnom, rastresitlOm zemlj~~tu gde im a dovoljno vlage,
ali da nije zabareno. Moze se gaj-iti i u poluseni.
NaSi stari iskusni pcelani su to dobra znali, pa -su ga uvek mali pun
kovanluk, oko svake ko~nice, oko ~ljiva Uti drugih voCaka.
U nasim svetlim listopadnim Sumama, po cistinama i obodima, uvek
ce se ponegde nad nekoLitko busenova maticnjaka. Najjednostavnije je po
vlafnom i kBovitom vremenu dskopati ove busenove i sa dovoljno zemlje
preneti u svoj vn.
Ma.ticnjak daje mnogo semena. Ono je simo, mrko, tvrdo i ima vrlo
dobru klijavost. Seme se moze sakupiti i posejati isto onako kao ~to na~
svet na selu ume ve~to n znalacki da poseje i proizvede rasad od pap r.illce, pa-
radajza i kupusa, pa se taj rasad malJienjaka rasadi u maju ili junu na stal-
na mesta, na rastojanju oko poJa metra 'Struk od struka.
Brii se us·peh .postize deljenjem busenova i rasadivanjem na stalna
mesta, bolje u jesen no u prolece, jer su u nas proleea gotovo redovno su-
~na i vetrovita, osobito u ;lstocnim i nizijskim delovima Jugoslavije. Obra-
duje se kao i nana.
Ma1lienjak se gaji i kao ukrasna biljka po parlrovima, najee~ce po obo-
du rondela i pored staza. Moze se kresati tako da je ·stalno mlad t zelen.
Na Stanici za selekciju lekovitog i aromaticnog bhlja u Pancevu mati-
enjak se gaji kao viSegodisnja kua ura. Obieno se dohiju 2-3 zetve. Sta-
nica ima selekcionisano seme i sadni materijal ma·ticnjaka.
Kako sused susedu »odvede. (ukrade) peele? - Nijedna mirisna biljka
ne privlaci toliko peele, a osobito maticu, k.ao matianjak. Orud mu i to div-
no narodno ime. Matica se 5va zanese i opije njegovim mirisom. Na~i sta-
riji pcelari to dobro znaju, pa pomoCu matienjaka na jedan arhaican, veoma
zanimljiv nacin vrai:aju roj peela koj!i je .pobegao na neko drvo. Iskupe se
ukucani i lisnatim graneicama ma:tienja,ka udaraju se po rukama da se os-
lobodi miris iz mati6nja:ka, bacaju vodu i zemlju i govore, 'pevajuci rituah'le
arhaiene narodne stihove:
Mat', ma·t', mato,
Vrati nam se, rna to,
Dobra [1a~a mato,
Vrati nam se, mato ...
Eto tako novaku j nevestom peelaru ve~t kom~ija »odvede« roj u svo-
ju ko~nicu; "ko umije njemu dvije«.
Narodna Imena_ - U Botanickom recniku Dragutina Simonoviea za
ovu biljku navode se ova narodna imena: arbaroza, arba.I'O'Za, limunada, Ii-
munka, majCina ljubica, mate rnjak, ma1eCina, malJicina, maticja trava; ma-
ticnik, maticnjak (Orfelin), ma-tianjaca, matocina (CTIlogorae), matri-k, matr-
njak, maea (Vuk) , medeni list, medenka, medenj-ka, medoper, melisa, meta
maT'ije, mlisa, nana, pitoma metvica, pcelar i'ca, peel,ina ljubica, pcelinak, pee-
linska ljubica, pcelinja Ijubiea, pcelinja meta, pcelinja metva, pceHnja met-
viea, pcelinja trava, pcelinjak, pcelni'k, pcelnjak, pceloperka, peelja ljubica,
pceljena ljubiea, pcenilak, rojeVil1ica, eica-maca, ceLina ljubica (Vwk). celina
trava, celinjak, celna Ijubiea, celnjak, celjena .ljubiea (V uk) , crniva.
