Page 471 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

472 LI!CI!NJI! BILJI!M

c ina. Neosapunjivog dela ima oko 1°/. i u njemu skvalena i vi tam ina
A i E, "Be u nepreci~cenom nego u pre~i~cenom ulju, jer se rafinaoijorn vi-
lamini vecirn delom uni ~ tavaju. Ima i hlorofila i ksanl"Ofila, od kojih pOli~e
boja ulja.

Upotreba. - Zbog sedativnih, holagognih i laksantnih osobina ulje se
daje kao blago sredstvo promv zuenog kamena, nefriticnih kohlka, zatvora
ild. Daje se i kao antidot u velikim dozama protiv olrova kojd draie. Urn i-
ruje suncem opecena mesta na kozi. Nijedno se ulje tako ~esto i raznovrsno
ne upolrebljava u farmaciji za izradu masti, linimenta, flastera, raznih le-
kovitih ulja kao maslinovo. Za ishranu je masLinovo ulje jo~ uvek najvBe
cenjeno i trazeno.
Protiv zatvora uzima se 1-2 ,kasike izjutra. Za isteI'ivanje zu~nog ka-
men a 3-4 uzastopna dana po 2 ka~ke pre spavanja.
List se pije u obliku eaja, ekstrakta i drugih preparata. Dvadeset lis-
tova kuva se sa 300 g \'ode da uvri do 200 g tecnosti, procedi, zasladi .i toplo
pije pre jela izjutra i uvece. Ust se upotrebljava u narodnoj, a posle rata
i u nauenoj medicini kao efikasno sredstvo protiv v.isokog krvnog pI'itiska,
jer siri krvne sudove.

Narodna imena: vlaslita maslina, maslinka, maslica, oljika, ulika, ulje·
nika, ulji,ka.

MATE, PARAGVAJSKI CAJ

Yerba Mate

Droga se sa5toji od hi~ca razn,ih vrsta !lex iz porodice Aquifoliaceae. To
je lepo dugove~no zimzeleno drvece, visolro 6--14 m, koje raste na velikom
pros~ranstvu u Juznoj Americi. Poznato je vise od 15 . vrsta, ali se najviSe
ceni i 'll novije vreme ponovo gajJ llex paraguariensis SI. Hilrure, nai'OCito po
sumama Paragvaja i juznog Brazila.
Li~ce se bere kad semenje poene 5azrevati. Beraei seku lisnate grane,
oprlje ih brLim provlacenjem ,kroz vatru, oberu najlepse lisce i prie do mr-
ko-orne boje. U novije vreme sve se vise prelazi na industrijskj naein pro-
izvodnje, pri cemu se dobija bolja, ~ist'ija i ujedna~enija draga. Na kraju
5e lisce osusi i drobi. Ukusa je nagorkog i slabo aromaticnog.
Mate sadrii 0,5-2% 'k 0 f e ina, oko 10% tan j n a, malo etarskog
ulja zelene boje, smole, 7-12% 5 e C era, oko 2% masnog ulja, 2-3% jed-
nog gorkog gli kozida, malo vitamina B i dr.
ViSe od 10 miliona stanovnilka Juzne Amerike pije sva,kodnevno mate,
kao sto se u nas pije kafa i kineski ~aj . Mate se pije vreo [2 naro~itih su-
dova pomocu cevi,-'koja je na donjoj strani izbusena. Ako se lisce duZe kuva,
u vodu prelazi i smola koja deluje purgativno.

Dejstvo matea je u prvom redu stimulantno delovanje kofeina, a zatim
slabo adstringentno dejstvo tanina.
U Evrapu je droga donosena pod raznim nazivima: paragvajskd, jezuit-
ski, isusovacki, misionarski ~aj .