Page 552 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

POLEN. CVETNI PRAH
553

Sastav. - Spoljna opna polena ill egzina je kutinizirana, a unutra!nja
opna iii intlna je celulozna . . PQlen ima 10--2o% protein a (a oswen polen 15-
2o%) i 30--35% (osu~en i pos1.an, prepariran 35 do 45%) ugljenih hidrata.

Upotreba. - Polen je farmaceutska sirovina za proizvodnju aJergen-
skih rastvora za leeenje polenske leijavice.
Polenski ekstrakti sadrle frakcije poJenskih proteina u vodi rastvQr-
IjJvih, koji deluju kao alergijslei desenzibilizatori. Polen sluti i za identifi-
kovanje mnogih bUjnlh droga i za6ina ako se sastoje od cvetova ill biljaka
u evetu.
Zan'mljivo je primetJiti da sH~nu bolest, alergijsku groznicu, izazivaju
i 'spore nekih gljiva iz porodice trava. To su, pre svega, spore od gari (Ti-
letia, Ustilago), rc:1e (Puccinia) " dr.
o lekovitosti polena mnogo se piSe poslednjih godina. Mmjenja su ee·
sto opre~na. U na~oj zemlji je dosad malo ra<1eno na ispitivanju lekovlte
vrednosm polena. Zbog toga se navode rni~ljenja stranih autora. Evo !ta 0
lekovitoslli cvetnog praha piSe 'Poznati sovjetski stru~njak N. P. JojriS u svo-
joj knjizi prevedenoj na nas jezik: Peele - krilati farmaceuti (Beograd,
1968, izd. Poslovno udruienje za preIarstvo Jugoslavije): .Vainost cvetnog
praha u zivotu peela je dobro poznata. Mnogovekovna peelaIlSka praksa da-
vno je utvrdila da se dobro razvijaju sarno ona peelinja drustva koja su
od ranog proleca obe21be<1ena cvetnim prahorn .•
Cvetni prah je, 'pre svega, nezamenljiv.i izvor belancevinaste hrane.
Poznalli naueni radnici, clanovi - 'korespondenm Cehoslovacke akadernije
nauka Jan Gej trnanek rl J aroslav Svoboda jo! 1940. god. prvi su dokazali
da cvetrn prah razlicitih vr·sta biljaka lrna nejednaku hramj.ivu vrednost
za peele. Svako prasno zrnce cveta, koje se moze sarno videm pod mikro-
skopom, slozeni je koncentrat mnogih dragocenih hranljivih i lekovito-
-profila·ktienih rnaterija. Svako zrnce sadrii azotne matenije, pepton,
globuline, aminoklseline, ugljene hidrate (glikoza, fruktoza, saharoza, r.afi-
noza, peptozani, dekstrini, skrob, celuloza, polernn), materije sliene rna-
smma (\ecitin, masna ulja, 'holesterol, viscin) , ferrnente (saharaza, fosfazata,
katalaza, kozimaza, arnilaza, ·inverltaza, pepsin, tri'psin, Lipaza), rnineralne
materije (jedinjenja u ~iji 'Sastav ulazi 28 elernenata) - cvetni prah saddi
citav skup elemenata potrebnih za postojanje biljnih i zivotinjskili orga-
nizama.
Prah cvetova saddi mnogo vitamina i hormona raScenja. Bez cvetnog
praha peele ne mogu da odgajaju 'Ieglo, da izlueuju vosak, drugim reCima,
njihovo normalno zivotno delovanje prestaje. Niz autora smatra da hra-
njenje cvetnim prahom produfuje mvot peela. Od davnih vremena Covek je
naslojao da zamcni cvetni prah u peelinjoj ishrani brasnom rafi, kuku-
ruza, gra!ka. Ti pokusaji 'su ostali bez uspeha. U staklenim ba9tama po-
kusavano je da se pecle hrane cistim secernim sirupom i raznim zame-
nama cvetnog praha. Utvr<1eno je da su p~ele sa raznom belaneevinastom
hranom odgajale dnevno razne koliCine ·Iarv.i. Pri pr.ihranjivanju peludom
(konzervi·sanim cvetnirn prahom, zalivenim medom), p~ele su proseeno
dnevno odgajale po 175 larvi, pri prihranjivanju suvim kvascem - 84 Iarve,
suvom pavla·korn - 3D, punomasnrlm mlekom - 27, zurnancetom jajeta - 17,
celim jajetom - 16, jajnim be\ancem - 2, razanim brasnom - O. Jos 1928.
god. poznati eeski naucnik doktor Jaroslav Svoboda utvrddo je da zdrel-
ne zlezde mladih peela, koje proizvode mati~ni mlee, aktiwraju belan·