Page 555 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

556 LECENJE BIUEM

otkl'iveni vi ta m i n i. Rod citrusa je polimorfan, ali im je zajednicko da
u svim orgaruma imaju endogene z I e z de s et a r s ki m u I j em. Mnogi
daju vrlo ukosne plodove. To su mahom tmovita, zimzelena lepa drveta po.
reklom liz Tndije i juzne Kine. Grci ,i Rimljani ih nisu poznavaH (izuzev
Citrus cedra). U nas se ne gaje dovoljno, te moramo da ih uvcnimo. Gaje
se malo u Crnogors kom primorju. Od 15 citrus-vrsta njih 4 daju ove dro-
ge: plodove, llstove, cvetove i etarskog wja.
I. Cit rus aLtral1tiunt L. VaT. amara L. (Citrus bigaradia. Duham., C.
vulgaris Rissor - g o r k a po m 0 ran d z a, b-igaradija. Od nje se dobi-
jaju najvai.nije dwge: Ijuska (kora), cvet, list i plod.
2. Citrus aurantium L. var dulcis
(C. sinensis Gall.) - s I a t k a p 0-
m 0 ran d z a je verovatno poreklom
iz Kine. Ima mnogo vaTijeteta. Razne
vrste pomorarndzi \5U jedan od najpri-
jatnijih i najboljih izvora vitamina
C i vrlo ukusno i zdravo voce.
3. Citrus bergamia Rlisso et Poit.
(C. aurarztium L. var. bergarzia Risso)
- be r gam 0 t a. To je malo drvo sa
fuokastim, gorkrlm, nakisel.im, kru-
skolh ko-okruglastim plodovima. Ga-
i i se u Kalabrijd zbog skupocenog
o. etarskog ulja, Aetheroleum Bergamo-

lIae, 'koje se dobija iz spoljneg del a
sveze -Jjuske (perikarpa).
4. Citrus limorzum russo (C. me-
POPRECAN PRESEK PLOOA GORKE
POMORANOZE: SEKRECIONE SUPUINE dica val'. limorzum L.) - lim u n.
S ETARSKIM UUEM VIDE SE PO OBOOU Poreklom je -jz seveme Indlje iii
PERIKARPA
Persvje (Irana), odak,le se vee kra-
jem Rimske Imperije rasirio u 'sev·ernu Afriku. Njegovom sirenju' su naj-
vise doprineli Arapi. Bolje izdriava hladnocu nego pomoranctZa. Limun je
dan as vrlo vazan izvor vitamina C, a donedavna d jedini i2JVor za dobijanje
limunove ki sel~ne.
Ljuska od gorke pomorandZe (Aurarztii amari pericarpium). - otjus-
ten a i osusena kora sa zrelih plodova gorke pomorandze, Obieno dolazi u
e]i.pticnim kriskama ili isecena u kockice. Kora je oko 1,5 mm debela, spo-
Ija crveno-mrka, rapa.va, s m.n 0 g Ii m sup I j i 'n a map u n i met a r-
s k 0 g u I j a. Unutrasnjeg, .belog, mekog, sunderastog, mesnatog dela (a I b e-
do) treba da bude sto manje; on Ije bez -ffiirisa i nagorkog je I.Pkusa. Upo-
trebljava se sarno spoljna ,kora (f I a v e do), koja je v.rlo, <prijatnog mi-
risa, a ukusa gorkog.
Sastav. - Droga sadni 1-2,5% eta r s k 0 g u I j a, vi tam ina C,
sluzi, pektina i tri heterozida: 1-2,5% aurancijamarozida, od kojeg pot ice
gorCina droge, hesperidozida (5-8%) i izohesperidozida.
Upotreba. - Neskodljiv gorak aromatik i gorak 'tonik. OdHcaJIl je
korigens ukusa i minisa. Ulazi u sastav 1linktura i Taznih esenoija za likere.
U obliku infuza daje se ,kao sedaNv i antispazmodil<.
I. Aromaticall gorak caj za jacanje: ,po 20 g ,Jjusaka od gorke pomoran-
dze i limuna, kieice, lincure i -idirota \Se ,pomesa; 3 supene kasike !lmese