Page 58 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 58

58                                                                              LECE  JE  BrUEM


         1785.  godine. Inace,  jos  su  Arapi  upolrebljavali  primorski  luk  za  trovanje  pa-
         cova,  a  ernacka  plemena  u  A[rici  razne  strofantuse  i  druge  apoeinaeee  za
         trovanje  strela  i  kao  sudski  olrov.  Ove  biljke  pri Jadaju  raznim  biljnim  [a-
         milijama  (Scrophulariaceae,  Apocynaceae,  Ral7£tI1(.ulaceae,  Liliaceae)  i                 raz-
         nim  rodovima  i  vrstama  i  policu  sa  raznih  kontinenata,  ali  im  je  zajednicko
         da  sadrZe  vrlo  srodna  s t e I' 0  i dna  h e t e r 0  z i dna  j ed i n j e n j a  (ge-
         noli  sa  C1!3  i  C  )  i  da  svi  deluju  na  srcani  misic:  u  terapij skoj  dozi  su  lekovi
                           24
         za  sree,  a  uzeti  u  vecoj  kolicini  su  otrovJ  za  sree.
                Sva  kardiotonika  koja  se  prakticno  upotrebljavaju  u  terapiji  su  bilj-
         nog  porekla.  Ranije  su  za  lek  upotrebljavane  droge,  a  s  razvojem  farmaceut-
         ske  industrije  u  novije  vreme  sve  se  cesce  koriste  cisti  heterozidi,  pojedina-
         cno  iIi  u  smeSi.  U  poslednje  vreme  upo'trebljavaju  se  i  koneentrovani  ekst-
         rakti  droga  bez  balastnih  materija:  totadigitalis,  adonorm Ii  dr.,  cime  se  po-
         stize  kompleksno  dejstvo,  a  lek  "je  znatno  jev,tiniji  od  ci'Stog  heterozida.

               U  maloj,  terapijskoj  dozi  kardiotonicne  droge  pojacavaju  rad  srca  kad
         ovaj  postane  nepravilan  j  nedovoljan  usled  raznih  oboljenja.  Ove  droge  po-
         jacavaju  i  normalizuju  rad  srea  u  slucajevima  kad  su  njegove  kontrakeije
         oslabile  i  postale  nepravilne_

               Ove  droge  deluju  i  diureticno,  osobito  u  slucajevima  srcanih  edema.

               U  veCoj  dozi  uzete  digitaloidne  droge  deluju  otrovno  i  mogu  izazvati
         smrt  (npr.,  2-3 g  digitalisovog  lisea Hi  15  mg  digitoksozida).  Kao  prvi  znaci
         nepodnosljivosti  i  trovanja  javlja  se  gadenje,  povraeanje  i  nepravilan  puIs.

               List  purpurnog  digi.talisa  deluje  !>poro  i  dugotrajno;  njegovo  dejslvo
         pocinje  tek  nakon  nekoliko  casova  i  traje  i  vise  od  24  casa,  jer  se  ovi  hete-
         rozidi  cvrsto  vezuju  za  srcani  misic,  sporo  'se  eliminisu  i  nove  doze  digita-
         lisa  zaticu  stare,  tako  da  dolazi  do  nagomilavanja  iii  kumulacije.  Lanata-he-
         terozidi  vunastog  digitalisa  lI1emaju  kumulativno  dejstvo  i  deluju  bde.  Stro-
         fantozid  G  iii  uabajozid  deluje  jos  brie,  vee  posle  nekoLiko  trenutaka,  zbog
         cega se daje  u  slucaju akutne srcane slabostL


               Cuvanje.  -      Zbog  nepostojanosti  heterozida  sve  kardijaooe  droge  mo-
         raju  se  cuvati  slo  suvlje,  hermeticki  zapakovane  u  tamnim  mrkim  ncprozir-
         nim posudama na suvom i  hladnom mestu, ali ne  duie od  jedne godilfle.  Osim
        toga,  posto  su  otrovne,  momju  se  cuvatU  pod  kljucem  odvojeI1lO  (remedia  se-
         paranda).


               Svojstva  i  upoh·eba.  -       Razni  saponozidi  u  razliCitoj  meri  draze  sluzo-
        kozu  usta,  zeluea  i  ereva  i  izazivaju  pojacano  lucenje  zlezda.  Senega,  jagor-
        cevina,  di'Vizma,  slatki  koren  i  neke  druge  saponozidne  droge  upotrebljavaju
        se,  zbog  toga,  u  malim  dozama  kao  ekspektorancija,  jer  stUffilu%raju  bronhi-
         jalnu  sekreciju.
               Kad  se  suve  saponozidne droge  drabe,  melju  iIi  tueaju,  njihova  prasina
        izaziva  neizcldljivo  kijanje,  jer 'saponozidi  jako  draze  sluznicu  organa  za  di-

        sanje  (sternutatorno  dejstvo).  Ako  se  ova  prasina  duze  vremena  udiSe,  moze
         doci  do  upale  organa  za  disanje  i  ociju_

               Sitniea,  zecji  tro,  rastavie,  pi:revina,  daninoe,  breza  i  neke  druge  sapo-
        nozidne  dToge  izazivaju  pojacanu  diurezu,  dijatorezu  j  jace  lucenje  iuCi.
   53   54   55   56   57   58   59   60   61   62   63