Page 55 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 55
UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE
55
drZe alkaloide koji takode deluju kao paraziticidi, ali sarno spolja {protiv va-
siju i slicnih inseka!a-parazita}.
.
. Alkaloi.dne biljke imaju vrlo vdik znacaj za Coveka, za njegov fivot i rad.
O SIn1 eeste I. raz!10vrsne, upotrebe u terapiji, neki alkaloidi se koriste i u po-
IJopnvredl, Jeclm za ums!avanje raznih parazita na kuJturnom bilju (nikotin,
anabazin), a dmgi za 'Povecanje zetvenih prinosa stvaranjem pO'liploida (kol-
hicin). Peyotl sc koristi u eksperimentalnoj biologiji, a brucin kao vanredno
osetljiv reaktiv u analitickoj hemiji za dokazivanje minimalnih kolicina ni-
trata.
GLIKOZOIDNE BILJKE
Svi po7.naju divno evece l1url1evak iii l1urtlic (Col!vallaria majalis). Pia-
ninari znaju i divlji durdevak po mracnim i vlaz.nim sumama. Svi se njime
kitimo, a malo ko od nas zna da je durdevak lek za sree is,to kao i onaj cr-
~'el!i digitalis sa Vogeza i iz Svarevalda, vunasti digitalis iz istoene Srbije,
i uli digitalis sa Rudnika, Jastrepca i dui eele Fmske gore. Durdevak jc u
rukarna lekara i apotekara spasonosan lek, i to bas oni divni sitni cvetiCi
s to lice na sitan biser. U rukama nestrucnjaka, durdevak i razne vrste cli-
gitalisa, iijander, kukurek Ii onaj diiVIl!i. gorocvet sa Det.iblatskog peska i iz
Cortanovacke sume nisu lekovi ni lekovite skovine, nego otrovi. Stari na-
rodi su kukurekom trovali strele kad su iSli u loy iii kad su medusobno ra-
tovali. I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofant usom, a stro-
fantus je takode lek za sree u ·rukama -apotekara i lekara. Sve navedeno bilje
je lekovito i otrovno zbog prisustva raznih k a r d i 0 ton i c nih g I i k 0-
z ida. Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godme u fabrikama Ie-
kova i u apotekama za proizvodnju raznih lekova za jacanje srea.
Kod nas se jede mnogo luka. Mnogi vole ren, rotkve i rotkvice. Po gra-
dovima mnoge domaCiee znaju da prave senf iii mutar od bele slacice. Kad
nekoga »uhvati u krstima«, nazebe, stavljaju mu na bolna mesta slaCicinu
kartu iii eievaru od slacicinog brasna. Brdani u prolece jedu sremuS, ere-
mus (Allium ursil1um, divlji iIi medvedi luk) zbog ljutog ukusa slienog luku.
To im je prva prolecna salata j ujedno prva vitaminska hrana. Poznato je
da su sve te biljke Ijutog ukusa. Kad struzete ren ili seckate luk, toliko yam
suze oci da morate iziCi iz sobe. Eto, sve te, i jos mnoge druge biljke sa-
drZe sum po r neg I i k 0 z ide, koji se pod utieajem fermenata sto se
nalaze u tim biljkama i u prisusivu vode razlaiu na secere i na etarska ulja
ljutog mirisa i ukusa.
Jedno vreme se vrbova kora upotrebljavala kao lek proti'" maiarije. U
tu svrhu ona je u XIX veku ispitivana i iz njene kore izolovan je glikozid
sa i i e i n. Mladi pupoljci s topole i Jablana upotrebljavaju se za lek uglav·
nom zbog jednog slicnog glikozida.
Nije prazna prica cia je najlepse spavati na mirisnom senu. Seno zaista
mirise. Ali seijaei, cobani i drugi Ijudi bliski prirodi dobro vele kad tvrde
da ne Rlirise svako seno podjednako prijatno. Miris sena potice od raznih
etarskih ulja i od k u mar ina, a kumarin je proizvod nastao razlaganjem
