Page 53 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 53
UPOTREBA LEKOVlTOC BIUA KROZ VEKOVE
53
Upotreba alkaIoldnlh blljaka I ~Istih alkalolda. - Gotovo sve alkaloidne
bilj ke su tako jako aktivne da se smeju upotrebljavati sarno po uputstvu
i pod nadzorom lekara. U interesu narodnog zdravlja, ovi lekovi se zbog toga
mogu dobiti sarno u apoteci na recept lekara.
Pojavom vitamina, antibiotika i sintetskih lekova upotreba alkaloida i
alkaloidnih droga jc poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena, ali je nji-
hoy broj iz godine u godinu sve veci, tako da i dalje spadaju u vrlo vaine
prirodne lekove koji se koriS>te u savremenoj terapiji.
Alkaloidne droge se sve viSe koriste u farmaceutskoj industriji kao si-
rovine za ekstrakciju eistih alkaloida, i sve m anje u apotekam a za izradu pra-
skova, iilluza, dekokta, tinktura, ekstrakta i drugih galenskih preparata.
Medicinska upotreba alkaloidnih droga, alkaloida i nj ihovih derivata
veoma je raznovrsna, jer svaki alkaloid ima svojstveno farmakodinamsko
dejstvo, s pecifiene fizioloske osobenosti, 0 kojima terapeut mora voditi ra-
euna priliokom prepisivanja i upotrebe ovih vaznih lekova. U terapijskim do-
zama alkaloidi su dragoceni lekovi; u proHvnom su skodljivi i opasni, jer
su i u malim dozama jaki otrovi.
AlkaIoidi deluju na jednu ili vise funkdja organizma utieuCi, pre svega,
na nervni sis tern. Na primer, kofei!l1 i strihnin u terapijskim dozama nadra-
zuju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika).
Naprotiv, alkaloidi koji deluju kao narkotika, hipnotik-a, sedativa (sko-
polamin) iii analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije 1110-
zga i mozdine.
Neki alkaloidi deluju na periferni nervni: sistem. Kurare (Chondroden-
dran, Strychnos) i kol1!in (Conium) paraliSu motome zavrsetke. Kokain
(Coca) paralise senzitivne nervne zavrsetke, zbog eega odredeni dec tela moze
postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika). - Akonitin (Aconitum) izaziva
na jeziku peckanje i utmutost i, najzad, jezik otela i pos·tane neosetljiv.
Izvesni alkaloidi draZe iii paralisu vegetativni i autonomni nervni sis-
tern (parasimpatikus i simpatikus), organe koji rade bez upliva nMe volje,
kao sto su srce, krvni sudO\'i, zlezde itd. Muskarin (Amanita muscana), pi-
lokarpin (Pilocarpus), ezerin m fiizostigmin (Physostigma), arekohin (Areca)
i dr. deluju kao par a s imp a t i k 0 m i met i k a, tj . draZe parasimpati-
kus, dejstvo koje se ocituje pojacanim lueenjem znojnih (dijaforetika, sudo-
rifika) i pljuvaenih ilezda (sijalagoga), suiavanjem zenice (rniotika), u uspo-
ravanju srcanog ·rada i snizenju krvnog pri,tiska, pojaeanju peristaltike ze-
luca i creva itd.
Atropin, odnosno hioscijamin, skopolamin i drugi tropanolni derivati
midrijatienih solanacea (Belladonna, Datura, Hyoscyamus, Scopolia i dr) de-
luju suprotno. tj. par a li s u par a s imp a t i k u s, dejstvo koje se oei-
tujc u smanjenju lueenja znojnih (antidijaforeNka) i pljuvaenih zlezda (an-
tisijalagoga), u prosirenju zenica ~ para·lizi akomodacije (midrijatika), ubr-
zanju sreanog rada i pulsa, prosirenju bronhija, usporavanju peristaltike i
ublazavanju greeva creva (spazmolitika).
Efedrin (Ephedra), tiramin (Secale cornutum) .j adren",Hn (hormon na-
dbubrezne zlezde) deluju kao s imp a t j k 0 m i met i c i, tj. draZe simpa-
