Page 614 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 614
SLEZ BELl. PITOMI SUEZ ...
615
Caj :.:a letenje upale mokracnih puteva. - 5. Po 50 g korena belog sleza
brezovog ~ kru§~ovog Iista, Iista rnedvedeg grozda, zalfije i rastavica se pO:
rnd a. Cetm ka§lke ove srne§e se popan sa poJa litra kljucale vode i posle
2-3 sata odlije i pije 4-5 puta dnevno 'Po I ca§a.
. 6 .. Po 50 g korena belog sleza, lanenog semena brezovog i borovicnog
lIsts 1 IIsta od rnedvedeg groMa se pornesa i upotrebljava kao caj pod 5.
Protiv prollv8. - 7. Po 50 g korena, Iista i cveta belog sleza, Iisla pod-
bela, crnog s leza, kupine i pitome nane 1;e pornesa. Pet .kaSika caja se po pari
1 IIIrorn klJucale vode, poklopi i posle 3 sata ocedi i pije nezaslal1en ume-
sID vode.
8. Deci se dajc iesta 5 meSa, ali 'se doda jos 50 g kamilice.
Sluz od belog sleza. - 9. Koren belog slew se ne sme kuvati. Jedna ka-
sika sit no zdrobljenog korena belog sleza prelije se esa 200 g hladne vode i
drzi 2-3 sata na obicnoj ternperaturi ce§ce rnesajuci. OdIije se i tom sluzi
se grgl;a i na kra;u popi;e.
Za lecenje upale grkljana. - 10. Pedeset grams korena belog sleza, 30 g
slatkog 'korena, 10 g korena Jjubicice i 40 g lists podbela se porneSa. Tri ka-
sike caja se popari sa pola litra kljueale vode j posle 3 sata odlije, grglja
pije u toku dana.
II. Oeci se daje isti caj, ali rnu se doda jos i 50 g 'karnilice.
Sirup od belog sleza. - 12. Pedeset grama korena belog sleza dni se
12 sati u 300 g hladne vode na obicnoj ternperaturi. Od1ije se i pornesa 'sa I kg
meda ili si.rupa od rnaEne, visnje jlj r.iibizle. Mora lSe cuvati na hladnorn rnestu,
jer se bx;zo kvari. Pije lSe na 2 lSata po 1 kasika.
Pastile za zvakanje. - Pot'rosnja beiog sleza 'ra'ste paraieino sa raZVD-
jern indll'strije i velikih gradova. Sve vece kolicine belog sleza troSe fabrike
IJombona, pashia, gume za zvakamje i drugih sredstava za uXivanje.
Una's je proizvodnja i potrosnja palStila s 'belirn slerom vrlo mala, a to
je steta.
Istorija. - Beli slez je jedna od najs tarijih lekovitih biljaka. I Teofrast
(371-287. pre naSe ere) ga preporucuje ,kao lekovitu biljku, a osobHo Dios-
korid koji u ~vom klasicnom delu De Materia Medica, pisanom 77. ,god. I veka,
elaje uputstva 0 upotrebi belog sleza i drugog bilja.
Karlo Veli,ki je 812. god. u svojim Kapitularima n8ll'edio da se beli slez
mora gajiii na 'svim drlavnim imanjima njegove prostrane imperije, a mi
posle jedanaest i po vekova jos to ne Cinimo na naSim poljskim dobrima, jeT
ne rnozerno da se »ubedimo«.
Bell slez je lek, mole bitt I hrana, pa cak 1 otrov. - U osusenom kG-
renu belog sleza irna vrlo mnogo hranljivih materija, oko 75% raznih uglje·
nih hidrala. Zbog toga je on vrlo vaian izvor skroba i secera u eslucaju gladi
i ra la, jer u nuzdi moze da posiuzi za spravljanje hrane.
BeLi slez je ·potpuno neotrovan, neskodljiv, pa ipak od njega mnoge
zene urniru. Zasiljenim korenom belog sieza neoprezne J neobaveStene zene iza-
zivaj u pobaeaj. Posto je koren uvek prljav, redovno dolazi do sepse (lrovanja
krvi). koja se 6esto zavrsava ~mrcu. Na ovu opasnu upotrebu belog sleza kod
