Page 628 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

TATULA 629

mladio« upotrebljavajuCi ih svakodnevno u toku nekoliko goctina da je mo-
rao posle da se leei. Sanitetske vlasti su 1940. god. poslale njegove pilule na
analizu. Pored aloja, reuma, podofilina i jalape nadena je mama kolicina
(vi~e nego 'sto je u deklaraoiji bilo navedeno) atropina i hiosoijamioa, dva
nlkaloida, koji mogu poticati od velebilja, tatule iii bunike, tl1i oa~ oajobit-
ni j e droge s ovim otrovima.
Naknadnim ispitivanjem nam smo pored a·tropina joo ~ antrahinon-
ska jediojenja. Sve navedene droge deluJu kao vrlo energiena, drasticna
purgancija.

I-IRONICNA 1 KRIMINALNA TROVANJA TATULOM

Tatula j~ vrlo otrovna. Zabelezeni su slucajevi alrumih trovanja, a joo
viSe i ce~ce hronicnih. Ona je, rekJo bi se, najce~ca otrovna biljka koju razni
narodi u Evropi, pa cak i u Sibiru Uipotrebljavaju za medusobna trovanja.
Nisu to slucajevi od juce. To je, izgleda, od pam1\i.veka.
l.\;ao ~to razni s·tanovnici tropskih predela truju svoje strele i drugo
orui je raznirn fudroajantnim (munjevito brzog dejstva) obrovima (strofan-
tus, kurare, s trihoos, ipoh), tako su, verovatno, oa~i preci u Evropi i u hlad-
nij,im, umerenim predelima Azije trovali svoja »koplja bojl1a«, »sablje di-
miskije« i »zelene maceve« otrovnim biljem, od kojeg su kukurek i tatula po
svoj prilici bile najeesce otrovnice, jer su to oajpristupacnije i jedne od naj-
otrovnijih hiljaka naseg ik1imata.

Gde ima najvi§e tatule? - Kao sto vrapci prate ljudska naselja, tako
cini ·i tatula. BuniSta i dubri~ta, dobra nadubrena zemlja, a to je uvek po
zapustenim na~im selima, mesta su kao porucena za tatulu. Ukoliko je selo
neurednij.e i uko1hlw ima viSe stoke koja lSe 'slobodno ·kreee, utoliko je viSe
tatule. Dakle, do tatule je najlakse doei. Gde lSe pojavi, ona osvoji zemlju.
Raste brzo J bujoo i izdrli oajvreJija leta i suse. Gradska smetlista su uvek
obrasla najkrupnijom tatuJom, a ism tako i poruseni gradovi i sela za vre-
me rata.

Opls blljke. - Tatula (Datura stramonium 1. - Solanaceae) je jedno-
godisnja zeljasta biljoka, visoka do 1,5 m. Stabljika je snafna, gola i trojno
viljuskasto ,razgranata. Listovi su 'krupni, do 25 cm dugacki i do 18 em Siraki,
nezni, 'socni, tamnozeleni i po obodu duboko izdeljeni. Cveta preko celog leta.
Ima divne, krupne, bele, levkasl e, petozube pojedinacne cvetove i, 500 je
najupadljivije, tatula ima krupne ,kao orah okruglasto-duguJjaste vrIo bo-
dljikave, .skoro t'rnov,i,te caure, koje, kad sazru, pozure i na vrhu puknu na
cetvoro, pa se iz njih prosipa mnogobrojno, crno, rapavo, okrr-uglasto-bubre-
zaslQ semenj e, veliko 4-5 mm, debclo 1 do 1,5 mm. Kad se seme pregrize,
unutra je jezgra bela, masna, neprijatnog i Ijuto-gorkog ukusa. Seme, kad se
hace, a cela biljrka kad 5e bere ill protrlja medu prstima, oda~e svojstven ne-
prijatan miris, s mrad 'koji izaziva gadenje i .neke osobe ·tera na povracanje.
Celu bilj,ku, celo JiUe i celo seme mogu analiti:Car i ekspert tciksikolog poznati
golim okom iii ,pomocu lupe.
Medutim, kako trovaci rebko kad daju celo IiSce i:ll semenje, nego
isitnjeno u prah, potrebno je u tim slucajevima koristiti mikmskop i