Page 629 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

630 LI!CI!Nll! BIU EM

izvl'~iti hemiJske i fiziolo~ke reakcije na malim laboratorijlSkim zivoLLnjama.
Anatomska greda tatulinog liS'ta i semena je Ikarakteris ti~na, tako cia se lako
moze izvrSiti Jderrtifikovanje: ·dlake, kristaliCi, spermaderma i 51.

OD CEGA POTICE OTROVNOST I LEKOVITOST TATULE?

Otrovnost tatuJe potJ~e ad a1'kaloida hioscijamina, odnosno alrapina
i skapalamina. U Isemenu uma najvi~e a1ka4oida a,~a.70/o, u l;istu malo rna·
nje a,4 do a,60f0, u cvetu jo~ manje, a u ·korenu najmanje, oko a,l% . Ukoliko
je zemlja jaca, dubrevitija, ima vge azotnih jedJnjenja .(organski vezanog
azota i u obliku nitra ta), a zatim i ·kalijumovih 1S0li, fosfora i kre~a - uto-
liko je biljka buj.nija, daje mnogo veti prinos, duie cveta i droga sadrzi vise
alkalaida, dakle, utoliko je otrovnija, pa, dakle, i lekovitija i utoliko ce je
skuplje pla1!iti i apotekar oj farmacewtska imdustruja, jer Ce iz robe izvuci veCi
procenat ekstrakta i viSe alkaloida. Primeceno je da procenat alkaloida biva
utoliko ve6 ukoliko je Ie to toplije, suvlje, a isto tako .gu aktivnije i one
biljke kaJe rastu na suncu. PiI'5!ma tJame, na~ rodna crnka, osobito
razorana zemlja oko naselja, gde su bila seoska dubri~ta i torovi, najbolja
su mesta za gajenje tatule za ,farmaceubske svrhe. Ovo navodimo zbog toga
sto se nadamo da ce medu crtaocima biti interesenata za gajenje lekovi·
tog bilja.

UPOTREBA TATULE KROZ VEKOVE

o tome da Ii 'su Grci, E!l~pcani, Rimljani i drugi stari narodq poznavali
i upotrebljavali tatulu autori se ne slaiu. Veeina njih mi'sH da se ne moze
dati ta~an sud, jer se OOsto pod imenom Hi pretpostav,kom tatule upotreb-
Ijavala buni'ka iii velebilje, biljke iz iste familije, skoro istog hernijskog sas-
tava i is.tog fuioloskog dejstva. Mnogi misle cia je tatula porek,lom iz turk-
menskih zemalja oko Ka:spijS:kog i Arals>kog mora. Turci i srodni narodi je
i nazivaju lalula, pa nije iskljuceno da smo i mi to ime p rimili od njih, ovo
utoliko pre sto je u na~ im krajevima koji 'su bili manje pod Turcima ne na-
zivaju tatulom, onego .sas>vim druk~ije: 'lmznjak, bivol~iCi, trava od zagu~ i ,
trava od sipnje, svinjsko cvece, sml'dac, smrdljika, pasja jabuka, steni~njak,
bulnjak, brnor, strkac, maslak, divlj,i oraSic, sulud'ljiva pomocnica, trava od
protisli, zubni crY, trava od reo me .i sl. Izgleda da je nama tatula donesena
tek posle otkrica Amerike j da su to bili Cigani koji su nam je preneli.

UPOREBA TATULE U NARODNOM ZIVOTU

Okretne i 'lukave Ciganke, naro~ito po selima cak i oko Beograda,

vade praznovemim bolesnicima, pogotovu zenama i deci., »crve itz oei-
ju«, zuba i rana, a zato lSe prethodno na belegu mora stavi1i zlama ili

srebrna para, a danas stotka Hi hiljadarka. Bolesni'ka prethodno zbune
kojekak~im pokretima, zevanjima i drugim smicalicama, pa kad v'1de da
je "~en", onda ga nadnesu iIlad tar, pokriju poveeom ok-rpom iii pokrov-