Page 456 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 456

- Почео је да се чупа - рече Марија Николајевна.

      - Како да се чупа?
      - Ево овако - рече она трзајући око себе боре своје вунене хаљине. Заиста, и Љевин је
  уочио да болесник целога дана нешто хвата и као хоће да свуче са себе.

      Предсказање Марије Николајевне било је тачно. Пред вече, болесник већ није могао да
  диже руке, и само је гледао преда се не мењајуђи пажљиво усредсређени израз погледа. Чак

  и онда кад би се брат и Кити нагињали над њим тако да их је могао видети, он је исто тако
  гледао. Кити посла по свештеника да му чита предсмртну молитву.
      Док је свештеник читао предсмртну молитву, самртник није показивао никаквог знака

  живота; очи му беху затворене. Љевин, Кити и Марија Николајевна стајаху крај постеље. Још
  свештеник није свршио молитву, а болесник се протеже, уздахну и отвори очи. Свештеник,
  пошто  сврши  молитву,  такну  крстом  његово  хладно  чело,  захим  лагано  зави  крст  у
  епитрахиљ, и постојавши ђутке око два минута, додирну хладну и бескрвну огромну руку.

      - Свршио је - рече свештеник и хтеде да се одмакне, али се одједном покренуше слепљени
  бркови самртникови, и у тшшши се јасно зачуше из дубине груди одређени, оштри звуци;

      - Не сасвим... Скоро ће.
      Кроз  један  минут,  лице  засија,  испод  бркова  изби  осмејак.  Окупљене  жене  почеше

  брижљиво опремати покојника.
      Изглед  братов  и  близина  смрти  обновише  у  Љевиновој  души  осећање  ужаса  пред
  необјашњивошћу, и у исто време пред близином и неизбежношћу смрти, које га беше обузело

  оног јесењег вечера кад му је брат долазио. То осећање беше сад још јаче него пре; још мање
  него пре је Љевин био способан да схвати смисао смрти, и још страшнија му се чињаше њена
  неизбежност;  али  сада,  захваљујући  жениној  близини,  то  га  осећање  није  доводило  до
  очајања:  без  обзира  на  смрт,  осећао  је  потребу  да  живи  и  да  воли.  Осећао  је  да  га  љубав
  спасава од очајања, и да та љубав, због очајања које му је грозило, постаје тим јача и чистија.

      Још  пред  његовим  очима  није  успела  да  се  доврши  једна  тајна,  тајна  смрти,  оставши
  неразрешива, кад пониче друга, такође неразрешива тајна, али ко ја је позивала у љубав и у
  живот.

      Доктор потврди своје претпоставке односно Кити. Њена слабост била је трудноћа.
   451   452   453   454   455   456   457   458   459   460   461