Page 459 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Михаило Васиљевич Сљуђин, шеф кабинета, био је једноставан, паметан, добар и
моралан човек, и Алексије Александрович осећао је да је шеф лично добро расположен
према њему; али њихов петогодишњи рад поставио је између њих преграду и онемогућио
срдачне односе.

Потписавши све хартије, Алексије Александрович је дуго ћутао, погледао у Михаила
Васиљевича, и неколико пута покушавао да говори, али не могаше да отпочне разговор. Био
је већ припремио реченицу: »јесте ли чули за моју несрећу?« Али испаде тако да рече, као и
обично: »Дакле, ви ћете ми то спремити«, и с тим га отпусти.

Други човек био је доктор, који је такође био добро расположен према њему; али, одавно
већ они су ћутљивим пристанком признали узајамно да су обојица претрпани пословима, и

да се обојици увек жури.
О својим пријатељицама, и првој од њих, грофици Лидији Ивановној, Алексије
Александрович није ни мислио. Све жене, просто као жене, биле су за њега страшне,

одбијале га.