Page 19 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

су је "основним леком против свих бољки", па се и данас у
народу зове леком за све. И Римљани су се, како сам
прочитала у једној старој књизи о лековитим биљкама,
уверили у њену велику лековитост. Када су неком познанику
или пријатељу желели да направе посебан комплимент, рекли
би му да поседује толико добрих особина као високо цењен
разгон.
Те изреке сам се сетила када ми је једнога дана неки господин
причао да има висок холестерол у крви и да је због тога у
више наврата лежао у болници. Саветовала сам му да пије
чај од разгона, и то две шоље дневно. Веома сам се радовала
када ми је после пола године испричао како су лекари
приликом недавног прегледа били изненађени када су видели да
у његовој крви ниво холестерола више није повишен.
Вероника, која је у народу позната и као разгон, честославица,
ветроваљ, бела боћа и змијин куруз, воли суво земљиште и
расте у шумама на местима где је дрвеће посечено, поред
живица и плотова, испод жбунова, у јарку, поред пута и на
ивицама шума. Стабљика јој је обрасла длачицама и расте
полегло при тлу, а листови су ситни и назубљени по ивицама,
сребрног одсјаја те прелазе у усправне светлоплаве до
љубичасте цветне класове. Листови лако отпадају на додир,па се отуд биљка и зове разгон.
Разгон цвета од маја до августа, а скупљају се цвасти. Најделотворније су биљке које расту на
рубовима шума и под храстовима.
Лековита биљка, која нам је остала још из времена наших чукундедова, омиљени је додатак
чајевима за прочишћавање крви и заједно са свежим врховима коприве лечи хронични екцем.
Вероника се свесрдно препоручује код досадног старачког свраба. Слабе и осетљиве особе
добро је подносе као средство за желудац јер је благог дејства, а потпомаже и варење. Њоме се
такође отклања катар желуца и лечи поремећај рада црева.
Желела бих нарочито да укажем на то да разгон (вероника) има величанствено лековито дејство
када је реч о нервози која се јавља као последица психичке пренапрегнутости. Шоља чаја
увече, пре спавања, својим умирујућим дејством чини чуда. Швајцарски парох Кинцле овај чај за
смирење препоручује људима који много умно раде. Они чај треба да пију пре спавања. Памћење
ће се побољшати и нестаће несвестице. Вероника помешана са кореном целера отклања слабост
живаца и депресију, а изузетно повољно делује и код жутице, песка у мокраћи и код болова
зглобова који се јављају као последица реуме и гихта.
Један свештеник ми је рекао: "Велике празнине у мом памћењу нестале су, на моје изненађење,
после 14 дана коришћења по две шоље чаја дневно од разгона и раставића (помешаних у једнаким
деловима). Већ сам при проповеди заборављао неке важне речи. Постао сам несигуран и нервозан.
Биљке су ми невероватно брзо помогле."
Код хроничног сувог катара бронхија разгон такође чудесно делује. За плућа се користи мешавина
истих делова плућњака (Pulmonaria officinalis, у народу "великданче"), листова подбела, боквице и
разгона. Чај се заслади с мало меда или биљке попаре врелом водом у којој је растопљен жути
шећер.
Код жутице и обољења јетре и слезине препоручујем следећу чајну мешавину: 50 г корена
маслачка, 25 г цветова водопије (цикорије), 25 г лазаркиње и 50 г разгона (веронике). Ове биљке
добро помешати. На четврт литре воде узети пуну малу кашику и током дана пити, гутљај по
гутљај, по две шоље незаслађеног чаја.
Од разгона, када је у цвату, може да се направи и свежи сок који се препоручује код хроничних
кожних обољења, пре свега екцема (рецепт види код начине употребе). Дневно се узме два до
три пута по једна пуна мала кашика.
Разгон, који се у старим књигама о лековитом биљу слави као видарска (ранарска) биљка,
препоручујем код запаљених и тешко лечивих рана нарочито у близини цеванице. Ране се најпре
испирају чајем; касније се преко ноћи на рану стављају облози натопљени свеже попареним
разгоном те се нога умота тако да буде утопљена.

18