Page 18 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke
P. 18

желуца веома узнапредовао, али да због својих година не може бити подвргнута операцији. Тада
             јој је неко саветовао да пије чај од коприве. Свакога дана је ишла у башту где је коприва расла дуж
             плота и одакле је сваки пут у кућу донела пуну шаку. Када је после извесног времена посетила
             свог лекара, овај је изненађено питао: "Зар сте се ипак оперисали? Не види се никакав ожиљак!"
             Злоћудне израслине су се у потпуности повукле и старица је још могла да ужива у здрављу
             предвечерја свог живота. Не смемо, међутим, да дозволимо да дотле дође. Никада се злоћудни
             тумор неће развити ако нашу добру коприву не само поштујемо него у облику чаја узмемо и њену
             чудесну снагу.
             А сада још један добар савет: почните већ од данас куру с копривом. Осушену је можете наћи у
             апотекама и продавницама где се продаје као чај. Пустите наше лековите биљке да уђу у догиове!
             У пролеће се наоружајте маказама и рукавицама и изађите у слободну природу Господа. Велика
             је радост када коприву сами берете под слободним небом Бога. Што се коприва свежија користи,
             тим је већи и успех лечења, како је искуство показало. При том мислите и на зимске залихе, за
             које је најбоље да коприву берете у мају. Радујте се што сами нешто можете да учините за своје
             здравље!
             Један читалац из Вестфалске области (Westfalen) ми пише: "Мој сусед коприву користи, између
             осталог, и против гамади и осталих штеточина у својој башти. Већу количину коприве он ставља у
             резервоар од око 300 литара (може, свакако, да се узме и мања количина воде) и остави је тако
             дуже време. Овим екстрактом потом залива све своје биљке које због тога нису више подложне
             нападу штеточина и он не мора да користи никаква хемијска средства. Тако црви више не нападају
             ни мркву!"
             С друге стране, пак, данас неки пољопривредници средством за уништавање корова прскају коприву
             која расте на чистим рубовима шума и ливада, далеко од путева. Тако отрови који су штетни за
             људе доспевају у нетакнуте делове шума. Њих при том не брине то што тиме истовремено
             уништавају и корисне инсекте и птице. Многи сељаци више неће да губе време да коприву косе
             српом. Како смо само постали слепи!


                                            НАЧИНИ УПОТРЕБЕ КОПРИВЕ
               Чај:           1  пуна мала кашика попари се са четврт литре вреле воде и после кратког
                              времена се процеди.
               Тинктура од коприве: коренови, који се ваде у пролеће и у јесен, оперу се четком, ситно
                              насецкају и ставе у боцу, до грлића. Прелију се ракијом од жита јачине 38-
                              40% те се боца 14 дана држи на топлом месту.
               Купка за ноге: једна пуна прегршт добро опраних коренова и стабљике с листовима свеже
                              коприве преко ноћи се држе у 5 литара хладне воде а следећег дана се иста
                              вода загреје до кључања. У што топлијој води (на температури коју можете
                              поднети) купајте ноге 20 минута. Коприва за време купке остаје у води. Ова
                              купка, подгрејана, може да се користи још два до три пута.
               Прање косе: 4 до 5 пуних прегршти свеже или осушене коприве стави се у лонац од 5
                              литара напуњен хладном водом и на тихој ватри загрева док не прокључа.
                              Посуду склонити са ватре и оставити да одстоји 5 минута. Ако се користи
                              корен коприве, једна пуна прегршт се преко ноћи остави у хладној води, а
                              следећег дана се вода загрева до кључања. После тога треба да одстоји још
                              10 минута. За прање косе употребити квалитетан тоалетни сапун.



             РАЗГОН,   ВЕРОНИКА* (Veronica officinalis)
                                                                         ..."Господ нам је дао милост и особеност,
                                                                         благо ономе који их обилато користи."
             Када су Римљани својевремено освојили земљу коју су насељавали Германи, преко домаћег
             становништва упознали су веронику, лековиту биљку коју су Германи изнад свега ценили. Називали


             * У нашви поднвбљу обитава преко 30 врста разних биљака из породице вероника, апи их нв трвба бркати са разгоном
             Veronica officinalis, прим. ред.
                                                                                                         17
   13   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23