Page 17 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

Једна 51-годишња жена из Баварске 28 година је патила од фистуле и све то време имала
неописиве тегобе. Професор из лекарског тима је сматрао да би операција фистуле била опасна
јер се налазила на лицу, и то на јагодици образа. Несрећна жена се 1978. обратила једном травару
који је према њој показао велико разумевање. Преписао јој је сирову храну, инхалације и
психокибернетику. Њено стање је постало подношљивије, али до излечења није дошло. У марту
1979. почела је да скупља прве свеже коприве и да свакога дана пије по три шоље чаја помешаног
са малом кашиком шведен битера. Она је написала: "После тачно 14 дана фистула на мом образу
била је залечена и више нисам имала болове. Тако је и данас" (28.11.1979. године).
Увек се радујем када чујем да су људи на сопственом телу осетили лековиту моћ коприве. Тако ми
је једна жена недавно писала да је месецима свакодневно пила чај од коприве. Не само да упркос
свакодневном тешком раду није више осећала умор и исцрпљеност него је нестало и загнојеног
курјег ока који је проузроковао болове све до бутина а које од преоптерећености пословима није
стигла да лечи.Такође су нестале и гљивице које су биле захватиле један нокат који је у болници
требало да јој буде отклоњен оперативним путем а она се на то није могла одлучити. Да, тако
може да помогне добра стара коприва која чисти и обнавља крв а на коју човек не може довољно
често да укаже. Једна друга жена ми је писала да је копривом излечила екцем који ју је мучио
више година. Таква писма представљају тренутке утехе у мом животу. Она ми показују да наше
лековите биљке поуздано помажу ма како да се употребе.
Једном је неки старији човек плачући дошао код мене. Три године пре тога био се разболео од
грипа. Отада је његова мокраћа била тамносмеђа и патио је од несносних главобоља. Нису му
помогле ни многобројне таблете које му је лекар преписивао ни инјекције (последњи пут биле су
му убризгане у регион главе). Напротив, главобоље су постале још жешћедако да је човек био све
ближе помисли да оконча самоубиством. Охрабрила сам га и саветовала му да користи свежу
коприву, да пије по 2,5 литре чаја дневно распоређено на цео дан. После четири дана ме је
телефоном обавестио да више уопште нема главобољу. Нешто касније ми је по једној жени поручио
да се осећа здравији него пре грипа. И ви треба да користите младе свеже изданке коприве,
нарочито у пролеће, и да њоме спроводите куре чишћења црева! Изненадиће вас њено повољно
дејство.
Једна часна сестра из Реда свете Јелисавете из Клагенфурта такође је поступила по мојим саветима
и била изненађена резултатом. Мрље на стомаку и на крстима, праћене сврабом, које никако
није могла да излечи, за кратко време су нестале пошто је пила чај од коприве и држала дијету за
јетру. Код једног сличног случаја брзо је помогао само чај од коприве.
Из једног писма из Делаха (Dellach) у Корушкој издвојићу следеће редове: "Бог нека Вам врати то
што сте ми неизрециво много помогли својим саветима. У току своје болести која је трајала 19
година боравила сам у многим лечилиштима широм целе Аустрије. Ниједан лекар није умео да ми
каже шта ми заправо фали, а да о некој помоћи и не говорим. Недељу дана сам пила чај од
коприве и болест је као чудом нестала, као да је никада нисам имала." Из наведених чињеница
види се колико брзо наше лековите биљке могу да излече. Међутим, једна шоља чаја на дан не
може да помогне; код тежих обољења треба пити најмање две литре чаја дневно, и то полако,
гутљај по гутљај.
Нека пословна жена ми је испричала да на излете и службена путовања увек носи са собом, у
термосу, чај од коприве. Куне се да јој он много помаже. Не само да најбоље гаси жеђ него и
освежава и отклања осећај умора.
Да посебно укажем и на ово: код ишијаса, крстобоље са пробадањем и код упале живаца руку
и ногу свежу коприву треба с а с в и м л а к о утрљати у болно место. Код ишијаса, на пример,
трљање свежом копривом треба да крене од глежња (чланка) спољном страном све до кука, а
одатле да се настави унутрашњом страном ноге све до пете. Ово ваља поновити два пута и
завршити превлачењем од кука усправно преко стражњице. Слично поступите и када је реч о
другим болним местима. После тога кожу напудеришите.
Зар не треба Богу да захвалимо за милост што поседујемо овако чудотворне лековите биљке? У
наше време, када се брзо живи, људи и не обраћају пажњу на њих и пре ће посегнути за средствима
која ублажавају бол а која се данас пију у прекомерним количинама. Међутим, често заиста могу
да помогну само наше добре лековите биљке које су, на жалост, пале у заборав.
На крају бих поменула само још један доживљај који је на мене оставио снажан утисак. У нашем
малом граду упознала сам старицу која ми је испричала да је лекар констатовао да је код ње рак

16