Page 26 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

НАЧИНИ УПОТРЕБЕ ПОДБЕЛА
Припремање чаја: 1 пуна мала кашика цветова (касније се цветови помешају са листовима
у једнаким деловима) прелије се са четврт литре кључале воде и остави да
одстоји кратко време.

Облог: свежи листови се изгњече у кашу и ставе се као облог.
Инхалација: пуна велика кашика цветова и листова прелије се врелом водом па се пара
удише испод памучне тканине или пешкира. Ово поновити више пута на дан.
Купка за ноге: пуну прегршт листова подбела попарити одговарајућом количином воде;
оставити да одстоји кратко врегие. Купка треба да траје 20 минута.

Свежи сок: свеже опране листове исцедити у соковнику.
Сируп и мешовити чај против кашља и промуклости: види одговарајуће место у тексту.

КАНТАРИОН (Hypericum perforatum)
Ова биљка, која од јула до септембра расте на травнатим
лединама, на ивицама шума, на бреговима и ливадама, у народу је
позната и под именима госпин цвет, бљузгавац, ивањчица,
крвавац, марина ручица и госпино зеље. По овим народним
именима види се колики је њен значај као лековите биљке.
Биљка је висока 15 до 60 цм. Стабљика је чврста и разграната, а
китњасте цвасти златножуте боје. Да бисте кантарион сигурно
препознали, изгњечите један потпуно расцветали цвет: из њега ће
потећи црвени сок. За припремање чаја и купке скупља се биљка
у време цветања, а за производњу кантарионовог уља скупљају се
само цветови. У старом побожном народном предању црвени
цветни сок боје крви довођен је у везу са крви и ранама нашег
Спаситеља. Заиста је кантарионово уље најбољи мелем за ране;
оно ублажава болове, спречава упале и лечи. Једна легенда о
биљчици која носи тако узвишена народна имена, гласи: "Када је
омиљени Спаситељев приврженик, насмрт ожалошћен, стајао
испод крста, пажљиво је скупљао светом крвљу орошене биљке

како би их, као драгоцену успомену на Спаситељеву смрт,
поклонио честитим верницима." На тајанствен начин је црвени сок ароматичне биљке изазивао
утисак као да једна кап крви нашег Спаситеља скривена живи у црвеној боји златножутог цвета.
На Ивањдан, који је симбол моћи светлости и топлоте, кантарион засја у својој највеличанственијој
цветној раскоши. У стара времена су девојке плеле венце од њега и свако ко је играо око ивањданске
ватре морао је да носи ову круну. У тој тајанственој ноћи у ватру су се бацале гране кантариона и
удаваче су по расцветавању већ увелих цветова виделе какве ће среће са просцима имати следеће
године.
У Горњој Аустрији је сељак по старом народном обичају ову биљку стављао између две кришке
хлеба и давао је стоци како би она била поштеђена болести. Овај обичај се, до данас, нажалост,
сачувао само у појединим побожним сељачким породицама.
Из свега реченог видимо какав је велики углед кантарион уживао још од старих времена. Чај од
кантариона се употребљава код оштећења нерава и код живчаних тегоба свих врста, код повреда
од ударца и код последица јаког напрезања. Такође је одличан лек против пролива.
И против тригеминусне неуралгије се можемо борити ако дневно пијемо две до три шоље чаја
од кантариона а споља током дужег времена у оболела места утрљамо уље од ове биљке. Као
"арника живаца" означава се једна тинктура од кантариона коју и сами можете да направите и да
је успешно употребите код нервних тегоба, код упала живаца, неуроза, несанице и код живчане
слабости. Она се као тинктура употребљава споља, за утрљавање, или се пије 10 до 15 капи
дневно са великом кашиком воде.

25