Page 31 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

НАЧИНИ УПОТРЕБЕ КАМИЛИЦЕ
\

Припремање чаја: 1 пуна мала кашика се попари са четврт литре воде и остави да одстоји
кратко време.

Додатак води за купање: за купање у кади узети две пуне прегршти, а за прање лица и косе
по једну пуну шаку цвета од камилице, па прокувати и оставити да мало
одстоји.
Облози: четврт литре врелог млека прелије се преко једне пуне велике кашике
камилице, остави да мало одстоји, процеди и употребљава за прављење
топлог облога.
Инхалација: пуна велика кашика камилице попари се литром кључале воде. Пара се удише
испод пешкира.
Јастуче са камилицом: платнену врећицу напунити осушеним цветом камилице и зашити
је. Јастуче добро угрејати у сувом тигању и ставити на болно место.
Уље од камилице: једну бочицу до грлића растресито напунити свежим цветом камилице
убраним на сунцу и прелити хладно цеђеним маслиновим уљем. Уље треба
да прекрије камилицу. Боцу добро затворити и оставити да стоји на сунцу 14
дана. Уље чувати у фрижидеру!
Маст од камилице: 250 г свињске масти загрејати као за печење па јој додати пуну прегршт
свежег цвета камилице. Када се запени, промешати, поклопити и све оставити
преко ноћи у топлој просторији. Следећег дана масу лако угрејати и процедити
кроз газу. Искуство показује да је најбоље поступити овако: над посуду са
"кљуном" окачити сито чије је дно покривено комадом газе и исцедити масу.
Мешати је све док не буде једнолична а потом њоме пунити чисте стакленке
или керамичке тегле.

ЦРНИ СЛЕЗ (Malva vulgaris, Malva neglecta)
Црни слез је у народу познат и под именима гушћерњак, ћурећа
трава, црни шљез, велика слезовача, планински слез. Ситнолисни
црни слез расте поред плотова и путева, на развалинама и старим
зидовима, али и у непосредној близини насељених места. Ако се
нађе далеко од насеља, то је сигуран знак да је на том месту
некада био салаш или кућа.
Шумски црни слез са крупним листовима (Мalva grandifolia, Malva
silvestris) и друге подврсте највише налазимо у цветним баштама и
повртњацима. Листови, цветови и стабљике обе врсте садрже
слуз и танин. Ситнолисни црни слез расте пузаво, а део стабљике
изнад корена мало је дрвенаст. Листови су на дугим лисним
дршкама, заобљени и назубљени, а цветови су бледороза до
љубичасти. Плод је округао и пљоснат као погача. На селу је мало
деце која се нису играла тим "погачама" или их јела. Скупљају се
цветови, листови и стабљике, и то од јула до септембра. Пошто
се сушењем биљке уништавају слузне материје, црни слез ваља употребити свеж, одмах након
брања мада и осушен има лековита својства.
Чај од црног слеза је ефикасан пре свега код упала слузница разних органа у унутрашњости
организма; тако је он делотворан код гастритиса, код упала слузнице бешике, желудачно-
цревног канала и усне шупљине, као и код чира на желуцу и цревима. У овом случају се од
листова црног слеза и јечма справља чорба, и то тако што се јечам најпре скува, па прохлади а
тек потом додају листови црног слеза.

30