Page 30 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke
P. 30

КАМИЛИЦА (Matricaria chamomilla)

                              Ова лековита биљка позната је и под именима титрица и жабњак.
                              Расте на њивама, на глиновитом земљишту, шумским ливадама, обронцима и на
                              житним и кукурузним пољима те у кромпиришту, детелини и тамо где се гаји
                              репа.  Због  обилатог  коришћења  вештачких  ђубрива  ова  наша  драгоцена
                              лековита биљка све је угроженија. Нарочито пуно је има после зиме у којој је
                              било  много  снега  и  у  пролеће  богато  падавинама  и  влагом.  За  разлику  од
                              дивље камилице, основа цвета је шупља а мирис, који потиче од етеричног уља,
                              врло пријатан. Детаљније описивање ове познате биљке није потребно. Цветне
                              главице је најбоље скупљати од маја до августа, и то на подневном сунцу. Нећу
                              претерати ако вам кажем да је камилица лек за све, нарочито када је реч о
                              малој деци. У сваком случају детету би чај од камилице требало давати пре
                              свега када оно има грчеве или болове у стомаку. Помаже и код надутости,
                              код пролива и осипа на кожи, затим код обољења желуца и у случајевима
                              када  је  он  пун  слузи  због  катара,  затим  код  поремећаја  или  изостанка
                              менструације и код других обољења материце и јајника, као и код несанице,
                              упале пасемника, код грознице, зубобоље и болних рана.

                              Чај од камилице изазива знојење, делује смирујуће, од њега попушта грч, а
             осим тога делује дезинфекционо и спречава упале свих врста, посебно упале слузокоже. Споља
             се употребљава за облоге и испирање код запаљења очију,упале вежњаче, код осипа који
             влаже и сврбе, затим за испирање усне шупљине код зубобоље и за испирање рана. Када сте
             нервозни, сваки пут попијте чај од камилице; смирићете се пре него што би нервирање и бес
             могли  да  нашкоде  вашем  срцу.  Препоручљиво  је  и  да  се  јастуче  напуњено  осушеном
             камилицом као топли облог држи на болним местима.
             Купка од камилице и умивање коже чајем од камилице делују умирујуће. Имају изванредан утицај
             на цео нервни систем. После тешких болести или стања исцрпљености убрзо ћете се поново
             осећати боље и осетићете унутрашњи мир. Никако немојте заборавити камилицу када је реч о
             нези лепоте. Једном недељно оперите лице чајем од камилице и видећете како ће вам кожа лица
             синути и добити здраву боју. Екстракт од камилице добар је и за прање косе, нарочито светле. Од
             ње ће коса постати мирисна и сјајна.
             Камилица олакшава и пражњење црева и на тај начин индиректно лечи хемороиде, који могу да
             се лече и споља, употребом масти од исте биљке. Она се употребљава и за лечење рана.
             Инхалација паре камилице доприноси брзом побољшању када је реч о кијавици и упали синуса.
             После оваквог третмана морате остати на топлом.
             Уље од камилице употребљавало се још у античка времена - утрљавало се код неуралгија и
             реуматизма зглобова. Код старих Египћана камилица се због ублажаваујућег дејства на грозницу
             и снижавања температуре сматрала цветом бога Сунца. Назив Ма1псапа долази од латинског
             таter- мајка, што значи да се употребљавала код болести мајки и жена. Имала сам прилике да у
             старим књигама о лековитом биљу прочитам да се утрљавањем уља од камилице отклања замор
             удова, а камилицом скуваном у води и као облог стављеном на бешику ублажавају болови.
             Швајцарски парох и лекар природњак Јохан Кинцле прича о једној жени са села коју су звали
             "вештицом камилице" и којој су се обраћали болесници у некој невољи или у нужди. Наглувим
             људима,  а  било  их  је  петоро,  помогла  је  да  поново  чују  тако  што  је  приморски  лук (Urginea
             maritima) кувала у уљу од камилице и топло уље чешће укапавала у њихове уши.
             Та "вештица  камилице"је  утрљавањем  камиличиног  уља  поново  покренула  укочене  удове.
             Против болова очију је употребљавала камилицу скувану у млеку и од тога стављала облог
             преко  затворених  очију,  које  су  биле,  потом,  за  кратко  време  излечене.  Надаље  парох  Кинцле
             извештава: "Један ткач је могао да спава сагио седећи јер му се чинило да ће се угушити. Траварка је
             погледала човека и рекла да код њега нема отицања воде, што је он потврдио. Одмах је морао да
             пије вино у којем се кувала камилица, ујутро и увече по једну пуну чашу. Ослободио се огромне
             количине урина, који је најпре био мутан а касније све бистрији; после осам дана човек је био
             излечен."



                                                                                                          29
   25   26   27   28   29   30   31   32   33   34   35