Page 5 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

биљака и помогнем им да поново буду здрави. Људски је узвишено тражити излаз из безнађа
боловања, и то сопственом снагом и вољом а уз Божју помоћ и помоћ наших лековитих биљака.
Сношење одговорности за сопствено оздрављење у толикој мери уздиже људско достојанство да
се болесник већ налази на половини пута који води из без излаза његовог болесног живљења.
Увек ме изнова питају откуд ми знање о лековитом биљу. На то не могу прецизно да одговорим.
Као дете, школске ферије сам проводила у породици једног вишег шумарског надзорника. Ту сам
могла да осетим и доживим природу и односе који владају у њој далеко више него што је то, тада,
било примерено мојим годинама. Тако сам већ као дете разликовала све биљке, познавала сваку
поименице; ипак, њихов значај у погледу лековитости није ми био познат. Моја мајка, страствени
Кнајпов следбеник, настојала је да нас, децу, подиже не користећи хемијска средства која би
негативно утицала на нас.
Као млада девојка имала сам два доживљаја која су ми се дубоко урезала у памћење. Једна
удовица четрдесетих година, мајка троје деце, била се разболела одлеукемије и из болнице сује
отпустили као неизлечиву. Лекари сујој давали још три дана живота. Њена сестра, забринута због
тога што би за болесницом остало троје сирочади, узела је мокраћу оболеле и отпутовала у место
близу Карлових Вари (Karlsbad), код једне траварке, Иако је ова уплашено узвикнула: "Тек сада
долазите са овом мртвачком водом!", помогле су биљке које је дала. После десет дана,
клиничким прегледом је утврђено да код удовице нема ни трага од леукемије.
Сличан случај збио се у исто време са једном 38-годишњом мајком четворо деце. И овде је била
реч о леукемији и лекари нису давали никакве наде у оздрављење. Жена се обратила такође
једној траварки и од ње добила савет и одговарајуће биљке. Од биљака је свакодневно припремала
себи неколико бокала биљног чаја. Пролазећи поред њих, сваки пут би попила добар гутљај. "Ако
ми не помогне, сигурно ми неће ни шкодити", мислила је. Преглед после десет дана је показао:
леукемије уопште нема!
На овим примерима се може спознати да је веома важнода се код наизглед неизлечивих болести
током дана пије много чаја. Од тада, ја сам уверена да лековито биље може да помогне чак и
када је реч о злоћудним болестима.
На Сретење 1961. године умрла је моја добра мајка. Од тада сам имала одређен осећај да
продирем у науку о лековитим биљкама. Уз то су долазила и нова искуства, па сам, постепено,
са једним осећањем сигурности у свету лековитих биљака, коначно ушла у Божју апотеку. Било је
то као да мноме управља нека виша сила, пре свега Мајка Божја, велика помагачица свих болесних,
као да ће ми она показати прави пут. Поверење и вера у ЊУ, поштовање и молитва пред једном
старом дивном сликом Мајке Божје, која је на чудноват начин доспела у моје руке а тиме и у мој
посед, помогли су ми сваки пут када сам била у недоумици.
Зато настојим да људима укажем не само на лековите биљке него, пре свега, на свемоћ
Створитеља, у чијим је рукама наш живот спокојан и који управља њиме. Код ЊЕГА ми тражимо
помоћ и утеху, а у ЊЕГОВОЈ апотеци, понизно и уз молитву, биљке за тешке болести. На ЊЕМУ
је да нас води и дарује, да нашим животом управља према СВОЈОЈ вољи.
За крај бих још нагласила да сам се на све начине трудила да сва своја искуства додатно
уградим у прерађену Брошуру како бих је човечанству приредила тако да му она помогне.
Знатно проширење материје повезујем са једном молбом: немојте ме позивати телефоном
и немојте ми писати! Пошто се не бавим праксом траварке, не примам ни посете. Веома прецизан
регистар стручних термина указаће вам на прави пут, на употребу одговарајућих лековитих биљака.
Такође бих вам указала на моју брошуру Успеси Марије Требен у лечењу ("Мaria Тreben's
Heilerfolge" - писма и извештаји о успесима у лечењу), која је објављена код истог издавача.

Гризкирхен (Greiskirchen), маја 1980.

МАРИЈА ТРЕБЕН (Maria Treben)