Page 7 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke
P. 7

ОПШТИ   ДЕО






                 ПРАВИЛНО СКУПЉАЊЕ, ЧУВАЊЕ И ПРИПРЕМАЊЕ ЛЕКОВИТИХ
                                                        БИЉАКА



                                                    СКУПЉАЊЕ
              Претпоставка за скупљање лековитих биљака је њихово познавање. Ако их познајете, битно је да
              лековите биљке скупљате у право време, на правом месту и на прави начин.
              Како је искуство показало, најбоље резултате лечења тешких обољења дају свеже убране лековите
              биљке. Биљке могу да се скупљају у рано пролеће, понекад већ од краја фебруара, па до новембра.
              Неке се могу наћи и зими, испод снежног покривача, ако је познато њихово станиште (на пример
              хајдучка трава).
              За зиму се припрема не превелика количина лековитих биљака. Да би биле делотворне, беремо
              их онда када је у њима садржина лековитих састојака највећа.


                         Код ЦВЕТОВА је то у време цветања. Код
                         ЛИСТОВА пре и за време цветања биљке. КОРЕН
                         се вади крајем пролећа или у јесен. ПЛОДОВИ се
                         скупљају онда када су зрели.


              При том треба обратити пажњу на то да се беру само здраве и чисте биљке које штеточине нису
              напале. Треба их скупљати за сунчаних дана, када су суве и када више нема росе.
              За скупљање биљака нису погодне хемијски ђубрене површине - поља, ливаде, њиве - као ни
              обале прљавих и загађених вода, јаркови поред пута и у близини прометних улица, аутопутева и
              индустријских постројења.
              ЧУВАЈ ПРИРОДУ! (Не чупај биљку заједно са кореном, немој правити штету!). Неке биљке су
              законом заштићене/2/. Има довољно биљака са истим дејством које нису заштићене законом (на
              пример алпска примула - јаглика).
              Цветове и листове при скупљању не треба ломити и гњечити и не употребљавати пластичне кесе
              и торбе јер се у њима биљке "зноје", па касније, при сушењу, поцрне.



                                                        СУШЕЊЕ
              Биљке се пре сушења не перу, али се исеку наситно. Потом се простру на платно или ненаштампану
              хартију и суше се у хладу или у топлој просторији са добрим ваздушним струјањем (на пример на
              тавану), и то по могућности што брже. Када је реч о корену, кори или о веома сочним деловима
              биљке,  често  је  неопходно  сушење  вештачком  топлотом.  При  том  не  треба  прекорачити
              температуру од 35 степени Целзијусових. Корен који мора добро да се опере, на пример корен
              имеле и млечике, најбоље је исећи пре него што почне да се суши.
              За зиму ваља оставити само биљке које су осушене тако да буду крте и да се могу ломити. За
              чување лековитих биљака зими најбоље су стаклене тегле или картонске кутије које могу да се
              заклопе. Избегавајте пластичне посуде и лимене кутије! Осушене биљке треба да су заштићене
              од дејства светлости (користите обојене стакленке, најбоље зелене).
              Направите залихе само за једну зиму! Биљке временом губе своје лековито дејство. Свака година
              нам поклања нови благослов биљака.


              /2/ То посебно важи за оне ретке сорте биљака које обитавају само на одређеним гвографским подручјима, прим. ред.
   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12