Page 64 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

Навешћу још нека искуства о невероватном дејству шведен битера. Од своје сестре која живи у
Немачкој сазнала сам да једна познаница из Лајпцига (Leipzig) већ готово 15 година проводи у
инвалидским колицима. За време рата живела је у Прагу и 1945. су је - што су доживеле хиљаде
Немаца - отерали у подрум породичне куће. Тамо је била принуђена да недељама борави без
сламе или неке друге простирке. Касније је са својим мужем дошла у Лајпциг. Ускоро су настале
веома тешке деформације зглобова. На крају се њен живот свео на инвалидска колица. О овој
судбини сам сазнала тек када јој је муж изненада умро и јадну жену оставио саму, и када је она,
паралисана, из њиховог стана морала да буде пресељена у другу, намештену, собу. Из Аустрије
тада није било дозвољено слати лековите биљке нити друге медикаменте у ДДР. Због тога сам
шведен битер сваког другог месеца морала да шаљем из једног пограничног места у Баварској.
Убрзо сам примила веродостојно писмо. Болесница је трипут дневно, распоређено пре и после
сваког оброка, пила по велику кашику шведен битера, с мало воде. Деформације су се постепено
повлачиле, а зглобови постајали покретљивији. Молиле смо се,она у Лајпцигу, ја у Гризкирхену.
После девет месеци догодило се да је некада непокретна жена, сада реконвалесцент, први пут
након 15 година везаности за инвалидска колица напустила свој стан. Ишло јој је набоље. Опет је
могла сама да чисти прозоре и да обавља друге свакодневне послове које су јој дотад обављали
други. Колика је током тешке болести била њена вера у Бога, показује следећи пример: сва њена
радост за време боловања била је једна липа пред прозором. Олиставање и цветање липе, опадање
лишћа и весело цвркутање птица међу оголелим гранама у току зимских месеци представљали су
велики извор њене радости. Свакога дана је захваљивaла Богу за ову милост.
Када смо једном били на купању на Офензеу (СЖепзее), за седење на обали користили смо велику
греду с оштрим ивицама. Једнога дана, она се налегла на ограду тора за стоку. У непосредној
близини била сам оставила торбу са стварима за купање. Пре поласка кући, у њу сам , сагнута,
стављала ствари. Одједном, као да је гром ударио у мене. Велика греда пала је тачно на моју ногу.
Од колена нагоре, нога ми је попримила модроцрвену боју, а избиле су и две чворуге величине
песнице. Однели су ме до кола и, после, горе у собу. Мој муж је хтео да позове лекара из Ебензеа
(Еbensee), али сам га ја замолила да ми стави облог од шведен битера. За отприлике пола сата,
могла сам сама да се попнем уз степенице према трпезарији, а следећег дана нога ми је била
глатка као раније. Није на њој могао да се види ни најмањи крвни подлив, а нестале су и велике
чворуге.
Код Офензеа се догодио још један малер. Једну четворогодишњу девојчицу је убо стршљен у
надлактицу, која је натекла и изобличила се. Донела сам шведен битер. Пре него што су се
девојчица и њени родитељи обукли, ја сам стигла са облогом. Док смо ишли према колима,
девојчици сам на отечено место ставила вату наквашену шведен битером. Кад смо стигли до
кола, отеклина је већ била спласнула. Није било потребно тражити лекара.
При брању малина, за палац ме је ујео неки отровни инсект. Палац је током ноћи тако
натекао да је личио на кобасицу. У продавници, једна жена је запрепашћено приметила: "Одмах
морате у болницу! Оваква инфекција може да се заврши смрћу." Увече сам ватом овлаженом шведен
битером обложила палац и он је ујутро опет изгледао нормално.
Једном сам у вешерници имала велики пех. Било је то у време када је машина за прање рубља
додуше прала, али не и испирала. Упетљане комаде рубља морала сам из вреле воде да вадим
дрвеном шипком. Навикла сам да све радим брзо и с великим узмахом. Хваталица је склизнула и
с огромном снагом ме ударила директно у десно око. Ошамућена од болова и полуслепа, пипајући
около, попела сам се на први спрат. Тек што сам преко ока ставила влажни облог од шведен
битера, престали су ужасни болови. После неколико тренутака, у огледалу сам видела колико сам
чаграбусила. Око ока, одозго надоле, имала сам крвне подливе. На око сам ставила вату поквашену
шведен битером, задихтовала је пластичном врећицом и повезала савијеном марамом за главу,
па се после петнаестак минута вратила у вешерницу. Неколико наредних ноћи сам стављала исти
облог како ми се на оку накнадно, као последица, не би појавило нешто.
(ао и сваке године, и тада сам боравила у Милакену (Muhllacken), на терапији Кнајповим методом.
"лавна сестра ми је у собу довела једну жену, која се сва била згрчила од болова. Хронично је
патила од јаких напада жучи и желела је да ме пита за савет. Рекла је да јој многобројни лекови
шсу помогли и да по лекарском савету хитно мора на операцију. Замолила сам је да се свуче и
;тавила јој облог од шведен битера на стомак, тамо где је жуч (Код оваквих облога кожа најпре

63