Page 7 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

Predgovor

1

Sećanje na pustinju. Posle nekoliko sati putovanja kroz
mauritansku pustinju, ugledam starog pastira sa dve jednogrbe
kamile, sa njegovom mladom ženom i taštom, ćerkom i njegovim
dečacima na magarcima, svi natovareni onim neophodnim za
preživljavanje, dakle za život, i ta mi slika deluje kao da sam
susreo nekog Muhamedovog savremenika. Belo i užareno nebo,
ugljenisano retko drveće, trnovito žbunje koje peščani vetrovi
kotrljaju po beskrajnim prostranstvima narandžastog peska, taj
prizor me prenosi u geografski - znači duhovni - ambijent Korana,
u ona nezgodna vremena karavana s kamilama, nomadskih
logora, plemena iz pustinje i njihovih sukobljavanja.
Mislim na zemlje Izrailja i Judeje-Samarije, na Jerusalim i
Vitlejem, na Nazaret i jezero Tiberijah, sva mesta gde sunce žari
teme, isušuje tela, žedni duše i rađa želje za oazama, žudnje za
rajem u kome teče sveža, bistra, obilata voda, gde je vazduh blag,
mirisan i miluje, gde ima hrane i vode u izobilju. Onostrani svetovi
mi najednom izgledaju kao protiv-svetovi koje su izumeli umorni,
iscrpeni ljudi, spečeni od stalnih putovanja po dinama ili usijanim
šljunkovitim stazama. Monoteizam izlazi iz peska.
One noći u Uadanu, istočno od Šingetija, gde sam došao da
vidim islamske biblioteke zatrpane peskom dina, koji postupno ali
sigurno guta cela sela, Abdurahman - naš šofer - širi napolju po tlu
svoj ćilim za molitvu (serdžadu) u dvorištu kuće u kojoj smo. Ja
sam u maloj odaji, na improvizovanom dušeku. Sivo-plava noć
svetluca po njegovoj crnoj koži, pun Mesec ujednačuje boje, koža
mu izgleda ljubičasta. Lagano, kao nadahnut kretanjem sveta i
podstaknut predačkim ritmovima planete, on se saginje, klekne,
spušta glavu prema zemlji, moli se. Svetlost ugašenih zvezda
dopire do nas u noćnoj vrelini pustinje. Imam utisak da
prisustvujem nekoj prvobitnoj sceni kao posmatrač jednog gesta
koji je verovatno bio istovremen sa prvim svetim uzbuđenjem
ljudi. Sutradan, dok putujemo, ispitujem Abdurahmana o islamu.
Začuđen što se jedan belac sa Zapada za to zanima, on odbija