Page 9 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 9

drugom, blag  i  tih,  u  mim  sam  sa  sobom,  znači  sa  drugima  i
        sa svetom... - on će, znači, jednog dana uživati u tim divotama?
        Hoću, nadam se... Iskreno mu to želim - zadržavajući duboko u
        sebi  uverenje  da  se  zavarava,  da  ga obmanjuju  i  da,  nažalost,
        nikad ništa od toga neće doživeti...
              Posle izvesnog ćutanja, on dodaje da će pre nego što stupi
        u Raj, ipak morati da položi račun i da mu po svoj prilici neće biti
        dovoljan ceo život pobožnog vernika da okaje jedan greh koji bi
        mogao da ga staje spokoja i večnog života... Neki zločin? Neko
        ubistvo? Neki smrtni greh, kako kažu hrišćani? Jeste, u neku ruku:
        pregazio  je šakala  jednog  dana  pod  točkovima  svojih  kola...
        Abdu je  vozio  suviše  brzo,  nije  poštovao  ograničenje  brzine
        na putevima kroz pustinju, gde se snop iz fara uoči na kilometre -
        nije  video  išta  da  nailazi,  životinja  je  iskrsla  iz polumraka  i  dve
        sekunde kasnije izdisala je pod šasijom njegovog vozila.
              Da je poštovao propise o vožnji, ne bi počinio to bogohulno
        delo:  da  ubije  životinju  nemajući  potrebe  da se  njom  nahrani.
        Pogotovu  što,  čini  mi  se,  Koran  ne  propisuje  ništa  tako...  ne
        možemo, ipak, biti smatrani odgovornim za sve što nas snalazi!
        Abdurahman veruje da može: Alah se pokazuje u pojedinostima,
        ova  priča  dokazuje  nužnost  da  se  čovek  pokorava  zakonu,
        propisima, poretku.  jer  svaki  prestup,  ma  i  najmanji,  približava
        paklu, čak pravo vodi u njega...
              Šakal ga je dugo noćima mučio, više no jednom sprečio ga
        da spava, viđao ga je često u snovima kako mu zabranjuje pristup
        u  Raj.  U  trenutku  kada  je  o  tome pričao,  vraćalo  bi  se  ono
        uzbuđenje.  Njegov  otac,  stari devedesetogodišnji  mudrac,
        nekadašnji vojnik iz rata 14 -18, još je dosoljavao: očigledno nije
        poštovao zakon, moraće, znači, da se o tome izjasni na dan smrti.
        U  međuvremenu,  i  u  najsitnijim  stvarima  u  svom  životu,
        Abdurahman  bi  morao  nastojati  da  okaje  ono  što  bi  se moglo
        dogoditi. Na vratima Raja, šakal čeka. Sve bih dao da on zbriše i
        oslobodi dušu ovog čestitog čoveka.
              To što je ovaj blaženi molitelj iste vere kao i oni piloti od 11.
        septembra,  može  izgledati  veoma  neobično!  Jedan  nosi  teret
        šakala zlosrećno poslatog u pseće naselje po smrti; oni drugi se
        raduju što su uništili maksimum nevinih. Prvi misli da će mu biti
   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14