Page 185 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 185

Dosije Omega

                             finansirali Rouds i Rotšildi, pa nije čudo da su Britanci ušli u Burski
                             rat (od 1899 do 1902 godine), kako bi osigurali eksploataciju prebogate
                             Južne Afrike za račun Rotšilda (baron Natan bio je član Okruglog stola,
                             kao i lord Astor, J. P. Morgan i pretstavnici ostalih moćnih bankarskih
                             porodica), a  u  tom ratu su poginule  hiljade  ljudi, žena i dece, mnogi  u
                             koncentracionim  logorima lorda Kičenera. Britanska kruna,  uz pomoć
                             Komiteta 300,  organizovala je najveću  i najopremljeniju vojsku  tog
                             doba. Kraljica Viktorija poslala je četiri stotine hiljada vojnika na osam-
                             deset hiljada Bura, od kojih su mnogi bili maloletni. Umesto nedelju
                             dana, kako su Britanci verovali, a o tome je pisao i Radjard Kipling
                             kao učesnik rata, Buri su se opirali pune tri godine. Ne zaboravirao da
                             je i mladi Vinston Cerčil (Komitet 300) uzeo učešće u ovom ratu. Tada
                             su se u službi Rotšilda istakli mnogi budući upravljači Južne Afrike i
                             članovi tajnih društava - Rouds, Bamato, Openhajmer, Džoel i Bejt. Ka-
                             da je rat završen, 1902 godine, umro je Rouds. Svoje bogatstvo je preko
                             fondacije zaveštao svom cilju. I danas se iz ove fondacije dodeljuju
                             stipendije na Oksfordu, uglavnom studentima iz inostranstva, koji do-
                             laze da upoznaju i prihvate ideju jedne svetske vlade. Zapanjujude je
                             koliko je ljudi, predsednika država i  vlada, bilo korisnik "Roudsove
                             stipendije". Najsvežiji  primer je Bil Klinton,  pretsednik  SAD-a. Posle
                             Roudsove smrti, na čelo Okruglog stola je došao Alfred Milner, jos
                             jedan iz mase Rotšildovih izvršilaca. Milner je proširio  uticaj ove orga-
                             nizacije na  same vrhove  britanske vlade. Imao je  odlučujući uticaj na
                             kabinet Lojda Džordža (Komitet 300) koji je  vodio Britaniju  u toku
                             Prvog svetskog rata. Dominirali su i  mirovnom  konferencijom 1919
                             godine, ucestvovali u stvaranju Lige naroda, vodili odlučujuću reč u
                             kreiranju britanske politike u Irskoj, Palestini i Indiji (od 1917 do 1945
                             godine), i bili odlučujući faktor u stvaranju države Izrael, što je po na-
                             logu i za potrebe Rotšilda izveo Artur  Balfur  (Komitet  300),  član unu-
                             trašnjeg kruga Okruglog stola, po kome je i dokument dobio ime "Bal-
                             furova deklaracija".
                                  Već od 1915 godine, Okrugli sto je počeo da otvara "podružnice",
                              pa su se uskoro organizovale grupe, ne samo u Britaniji i Južnoj Africi,
                              već i u Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, Indiji i Sjedinjenim Drža-
                              vama. Počeli su da izdaju i svoj časopis "Okrugli sto", a svoju delat-
                              nost koordiniraju kroz brojne kompanije i medijske kuće, u prvom redu
                              kroz  masoneriju  u SAD-a, kao  i društvo Mrtvačka glava (Skull and
                              Bones Society) na Jejl univerzitetu, čiji je član i Džordž Buš, bivši

                              194
   180   181   182   183   184   185   186   187   188   189   190