Page 185 - Milan Vidojević - Dosije Omega

Dosije Omega

finansirali Rouds i Rotšildi, pa nije čudo da su Britanci ušli u Burski
rat (od 1899 do 1902 godine), kako bi osigurali eksploataciju prebogate
Južne Afrike za račun Rotšilda (baron Natan bio je član Okruglog stola,
kao i lord Astor, J. P. Morgan i pretstavnici ostalih moćnih bankarskih
porodica), a u tom ratu su poginule hiljade ljudi, žena i dece, mnogi u
koncentracionim logorima lorda Kičenera. Britanska kruna, uz pomoć
Komiteta 300, organizovala je najveću i najopremljeniju vojsku tog
doba. Kraljica Viktorija poslala je četiri stotine hiljada vojnika na osam-
deset hiljada Bura, od kojih su mnogi bili maloletni. Umesto nedelju
dana, kako su Britanci verovali, a o tome je pisao i Radjard Kipling
kao učesnik rata, Buri su se opirali pune tri godine. Ne zaboravirao da
je i mladi Vinston Cerčil (Komitet 300) uzeo učešće u ovom ratu. Tada
su se u službi Rotšilda istakli mnogi budući upravljači Južne Afrike i
članovi tajnih društava - Rouds, Bamato, Openhajmer, Džoel i Bejt. Ka-
da je rat završen, 1902 godine, umro je Rouds. Svoje bogatstvo je preko
fondacije zaveštao svom cilju. I danas se iz ove fondacije dodeljuju
stipendije na Oksfordu, uglavnom studentima iz inostranstva, koji do-
laze da upoznaju i prihvate ideju jedne svetske vlade. Zapanjujude je
koliko je ljudi, predsednika država i vlada, bilo korisnik "Roudsove
stipendije". Najsvežiji primer je Bil Klinton, pretsednik SAD-a. Posle
Roudsove smrti, na čelo Okruglog stola je došao Alfred Milner, jos
jedan iz mase Rotšildovih izvršilaca. Milner je proširio uticaj ove orga-
nizacije na same vrhove britanske vlade. Imao je odlučujući uticaj na
kabinet Lojda Džordža (Komitet 300) koji je vodio Britaniju u toku
Prvog svetskog rata. Dominirali su i mirovnom konferencijom 1919
godine, ucestvovali u stvaranju Lige naroda, vodili odlučujuću reč u
kreiranju britanske politike u Irskoj, Palestini i Indiji (od 1917 do 1945
godine), i bili odlučujući faktor u stvaranju države Izrael, što je po na-
logu i za potrebe Rotšilda izveo Artur Balfur (Komitet 300), član unu-
trašnjeg kruga Okruglog stola, po kome je i dokument dobio ime "Bal-
furova deklaracija".
Već od 1915 godine, Okrugli sto je počeo da otvara "podružnice",
pa su se uskoro organizovale grupe, ne samo u Britaniji i Južnoj Africi,
već i u Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, Indiji i Sjedinjenim Drža-
vama. Počeli su da izdaju i svoj časopis "Okrugli sto", a svoju delat-
nost koordiniraju kroz brojne kompanije i medijske kuće, u prvom redu
kroz masoneriju u SAD-a, kao i društvo Mrtvačka glava (Skull and
Bones Society) na Jejl univerzitetu, čiji je član i Džordž Buš, bivši

194