Page 189 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 189

Henri Kisindžer



                                 O  Henriju  Kisindžeru se ponešto zna iz zrelih i poznih godina  nje-
                             govog života i rada.  Iz  mladićkog doba  postoji zvanična i  nezvanična
                             biografija, koje se dijametralno  razlikuju. Po zvaničnoj biografiji,  zbog
                             svog jevrejskog porekla, morao  je da  napusti  Nemačku uoči početka
                             rata. Posle rata se vratio  u Nemačku kao  američki vojnik,  gde je u
                             porušenoj Nemačkoj  služio u bezazlenoj funkciji vozača generala  Frica
                             Kremera. Po neautorizovanoj  biografiji, Henri  Kisindžer  (pravo ime
                             Henrik  Kizinger) je bio  član Hitlerjugenda, a u Ameriku  je  stigao  u
                             okviru  programa "Spajalica", u  kome je nekoliko  hiljada  nacista preve-
                             deno  u Ameriku,  dobilo  nov identitet i počelo da radi za svoje nove
                             poslodavce. Po  zvaničnoj  biografiji,  po otpuštanju iz vojske  Kisindžer
                             je, zahvaljujući  porodici Openhajmer, otišao na  studije u Vilton  Park.
                             1952  godine  poslat je  u  Tavistok institut, gde ga  je  R. V. Diks "pre-
                             obrazio", i posle toga više ništa nije  moglo da zaustavi  Kisindžera u
                             usponu. Po završetku  studija,  Džordž Frenklin i Hamilton Fiš su ga
                             izabrali da radi za  njih,  u sedištu Saveta za međunarodne odnose za
                             Ameriku, u Njujorku.  Zahvaljujući  Vilijemu Jendelu  Eliotu i pod  tutor-
                             stvom Džona Viler Beneta, direktora  obaveštajnog  odelenja Okruglog
                             stola i šefa operacija MI6  u  Americi, Kisindžer  je postao Eliotov "omil-
                             jeni dak". Kooptiran  je  u Okrugli sto da bi sproveo monetarističke
                             stavove koje je usvojio na Harvardovim međunarodnim seminarima.
                                  Do sredine šezdesetih  godina Kisindžer je opravdao svoje angažo-
                              vanje  u Okruglom stolu i Kraljevskom institutu za međunarodne odno-
                              se. Kao  nagradu i test za ono što  je  naučio, Kisindžer je postao  šef
                              male grupe  u kojoj su bili Džejms Šlezindžer,  Aleksander  Hejg i Da-
                              nijel Elsberg, u  okviru opasnih igara  koje  je započinjao Okrugli  sto.
                              Grupa je sarađivala sa  Institutom za studije politike (IPS) i  njenim
                              glavnim teoretičarem, Noamom  Čomskim. Aleksander Hejg, interesant-
                              na koincidencija,  takođe  je služio u  jedinici  generala Kremera, ali na
                              mnogo višem nivou nego vojnik  Kisindžer. Za svog ljubimca, general
                              Kremer je našao prolaz u ministarstvo odbrane. Kada je Kisindžer

                              198
   184   185   186   187   188   189   190   191   192   193   194