Page 187 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 187

Dosije Omega

                             da preuzmu konlrolu nad fiskalnim i monetarnim politikama kao i poli-
                             tičko vođstvo u zemljama u kojima su delovali. U SAD-u, glavni čovek
                             Okruglog stola postao je Vilijem Jendel Eliot, koji je kasnije otkrio
                             Henri Kisindžera, kome je pomogao da se raeteorski uspne u svim bit-
                             nim organizacijama Novog svetskog poretka. Eliot je bio "Amerikanac
                             u Oksfordu", jer je dobio "Roudsovu stipendiju" 1923 godine, za zlo-
                             glasni Beliol koledž, koji je bio rasadnik kadrova  za  tajna društva
                             Novog svetskog poretka, a i danas je regrutni centar za Okrugli sto.
                             Pre toga je radio za Varburg-Rotšild grupaciju u "Banci federalne rez-
                             erve" u San Francisku, gde je došao do raesta direktora. Posle završene
                             "obuke" obavljao je odgovorne obaveštajne poslove za Rotšilde. u vezi
                             tema koje su im bile od interesa, a jedan od poslova je bio i pronala-
                             ženje potrebnih Ijudi za uključenje u rad raznih institucija.
                                 Osnovni zadatak Okruglog stola je unošenje nesloge među zemlja-
                             raa i nacijama kako bi se u pogon stavilo njihovo upravljanje konflik-
                             tom i  "kontrolisani izbor".  Nije zato  čudo što je Hegel  popularan  među
                             mondijalistiraa dvadesetog veka.  Deo  njegovog učenja, koje  je vulga-
                             rizovano  i prizemljeno, postalo je ono  što su kasniji stručnjaci nazvali
                             "menadžment krize". Karl Marks je bio jedan od ključnih vulgarizato-
                             ra stava da ako se suprotstave teza i antiteza dobijamo sintezu, nov red.
                             Razlika medu njima bila je fundamentalna, jer je Hegel govorio o duhu
                             i umu, a Marks je bio materijalista i satanista koji je prezirao i odbaci-
                             vao Boga. Jednom je izjavio: "Okrenuo sam Hegela naglavce", i to je
                             zaista i učinio, dajući osnov za  manipulaciju svetom u smeru centra-
                             lizovane kontrole. Kasnija lakirovka u boljševičkoj Rusiji, idealizovan-
                             je  Marksa i  Englesa i stvaranje  "komunističkih svetaca"  od njih,
                             savršeno je išla na ruku globalnoj eliti koja ne bi bolje prošla ni da je
                             to naručila. A možda i jeste, ako se pogleda spisak Saveta komesara iz
                             1919 godine.
                                  Georg Fridrih Engels, jedan od tvoraca "Komunističkog manifesta"
                              i doktrine oslobađanja potlačene radničke klase od jarma kapitalizma,
                              zaradio je pravo  bogatstvo koristeći dečiju radnu snagu  u  Lankašajeru,
                              Engleska. Karl Marks nije izmislio temu "klasne borbe". On je dobio
                              tu ideju čitajući radove drugih, u prvom redu Adama Vajshaupta i ba-
                              varskih iluminata, napisanih sedamdeset godina pre njega. Marks je bio
                              Član tajnog društva iluminatskog usraerenja, Lige  pravednih, koje je
                              kasnije postalo  Komunistička liga.  Liga pravednih bila  je ogranak
                              Drustva podobnih, koje je odigralo vodeću ulogu u toku Francuske rev-

                              196
   182   183   184   185   186   187   188   189   190   191   192