Page 187 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 187
Dosije Omega
da preuzmu konlrolu nad fiskalnim i monetarnim politikama kao i poli-
tičko vođstvo u zemljama u kojima su delovali. U SAD-u, glavni čovek
Okruglog stola postao je Vilijem Jendel Eliot, koji je kasnije otkrio
Henri Kisindžera, kome je pomogao da se raeteorski uspne u svim bit-
nim organizacijama Novog svetskog poretka. Eliot je bio "Amerikanac
u Oksfordu", jer je dobio "Roudsovu stipendiju" 1923 godine, za zlo-
glasni Beliol koledž, koji je bio rasadnik kadrova za tajna društva
Novog svetskog poretka, a i danas je regrutni centar za Okrugli sto.
Pre toga je radio za Varburg-Rotšild grupaciju u "Banci federalne rez-
erve" u San Francisku, gde je došao do raesta direktora. Posle završene
"obuke" obavljao je odgovorne obaveštajne poslove za Rotšilde. u vezi
tema koje su im bile od interesa, a jedan od poslova je bio i pronala-
ženje potrebnih Ijudi za uključenje u rad raznih institucija.
Osnovni zadatak Okruglog stola je unošenje nesloge među zemlja-
raa i nacijama kako bi se u pogon stavilo njihovo upravljanje konflik-
tom i "kontrolisani izbor". Nije zato čudo što je Hegel popularan među
mondijalistiraa dvadesetog veka. Deo njegovog učenja, koje je vulga-
rizovano i prizemljeno, postalo je ono što su kasniji stručnjaci nazvali
"menadžment krize". Karl Marks je bio jedan od ključnih vulgarizato-
ra stava da ako se suprotstave teza i antiteza dobijamo sintezu, nov red.
Razlika medu njima bila je fundamentalna, jer je Hegel govorio o duhu
i umu, a Marks je bio materijalista i satanista koji je prezirao i odbaci-
vao Boga. Jednom je izjavio: "Okrenuo sam Hegela naglavce", i to je
zaista i učinio, dajući osnov za manipulaciju svetom u smeru centra-
lizovane kontrole. Kasnija lakirovka u boljševičkoj Rusiji, idealizovan-
je Marksa i Englesa i stvaranje "komunističkih svetaca" od njih,
savršeno je išla na ruku globalnoj eliti koja ne bi bolje prošla ni da je
to naručila. A možda i jeste, ako se pogleda spisak Saveta komesara iz
1919 godine.
Georg Fridrih Engels, jedan od tvoraca "Komunističkog manifesta"
i doktrine oslobađanja potlačene radničke klase od jarma kapitalizma,
zaradio je pravo bogatstvo koristeći dečiju radnu snagu u Lankašajeru,
Engleska. Karl Marks nije izmislio temu "klasne borbe". On je dobio
tu ideju čitajući radove drugih, u prvom redu Adama Vajshaupta i ba-
varskih iluminata, napisanih sedamdeset godina pre njega. Marks je bio
Član tajnog društva iluminatskog usraerenja, Lige pravednih, koje je
kasnije postalo Komunistička liga. Liga pravednih bila je ogranak
Drustva podobnih, koje je odigralo vodeću ulogu u toku Francuske rev-
196