Page 333 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 333
Dosije Omega
Britanske kompanije osiguranja, koje kontrolise kraljevska porodica,
su "Igl Star", "Prudenšal ašurans kompani" i "Prudenšal inšurans kom-
pani", koje kontrolišu najveće araeričke kompanije za osiguranje, uključu-
jući "Olstejt inšurans". Od njih je najvažnija "Igl Star", koja je i paravan
za delovanje kontraobaveštajne službe MI6, ali njen značaj ne proizilazi
iz veličine već iz činjenice da su vlasnici engleska kraljevska porodica.
Borba za vlast u samom vrhu ovih tajnih društava se neprekidno vodi,
što potvrđuju žestoki lični napadi na princa Čarlsa, javno objavljivanje
njegovih ličnih, ljubavnih izjava gospodi Parker preko telefona, obnarodo-
vani skandali o ljubavnim aferama ledi Dijane. sada pokojne, kao i nedav-
no navodno samoubistvo Anjelijevog sina. Iz dobro obaveštenih krugova
već je procurela informacija da je Anjelijev sin drogiran i onda ubijen,
što je njegovom ocu poslednja opomena. Pitanje je sarao zbog čega.
Pošto se mesto i uloga engleske kraljevske porodice ne može zao-
bići u ovoj knjizi, sada je pravi trenutak da o njima kažem nesto više.
Jedan od najčuvenijih Jevreja, engleski lord Dizraeli Bikonsfild (živeo
od 1804 do 1881 godine) rekao je jednom da "svetom ne upravljaju
ličnosti koje stoje na čelu država i vlada, nego tajna društva". Ta tajna
društva ne vladaju uvek neposredno, pomoću direktnih naređenja, nego
obično "vaspitavaju" vodeće krugove društva tako da oni vode svoj na-
rod u određenom pravcu, često misleći da time ispunjavaju dužnost pre-
ma otadžbini. Pripadnik sloja onih koji su pripremali tlo za nastanak
novog poretka svakako je bio i Frensis Bejkon, baron od Verulama (ži-
veo od 1561 do 1626 godine). Bio je sin Nikole Bejkona, lorda-čuvara
pečata i jednog od glavnih savetnika kraljice Elizabete. Za vreme nje-
nog naslednika, kralja Džemsa, Frensis Bejkon postaje član tajnog save-
ta, lord-čuvar Velikog Pečata i lord-kancelar. Bio je vrlo obrazovan,
naučnik, jedan od osnivača eksperimentalnog metoda, proučavao je filo-
zofiju i bio poznavalac jevrejske Kabale. Bio je tipičan predstavnik svog
doba - s jedne strane veliki naučnik, a s druge, krajnje amoralan i ego-
ističan čovek. Od njegovih brojnih dela svakako treba istaći nedovršeno
delo "Nova Atlantida" ("New Atlantis"), u kome je postavio koncept
idealne države koja u potpunosti odgovara idealnom modelu Novog
svetskog poretka, kao i delo "Sermones fidelis"("Govori vernog"). U
ovom delu, objavljenom posle njegove smrti, Bejkon iznosi svoje teze
o spoljnoj politici Engleske. U vreme kada je Engleska bila mala drža-
va, kada nije imala svojih kolonija i nije bilo izgleda da postane svet-
ska imperija jer je bila u spoljnoj blokadi, Bejkon je vizionarski pisao
342