Page 335 - Milan Vidojević - Dosije Omega

Dosije Omega
da se Benzalem stvara u cilju pripremanja svetskog carstva. Tu s divlje-
njem govori o narodu koji živi na ovom fantastičnom ostrvu, a taj narod
su Jevreji. O njima piše kao o narodu koji su sačuvali u punoj čistoći,
i preneli na Benzalem, predanja iz nestale Atlantide. Ovi Jevreji na Ben-
zalemu se razlikuju od svojih sunarodnika u drugim državama. Na
Benzalemu nisu nepomirljivi neprijatelji hrišćanstva, već Isusu priznaju
velike vrline. Ali zato, piše Bejkon, ti Jevreji veruju da je

"Mojsije preko tajne Kabale propisao za Benzalem zakone koje oni
sada čuvaju i da će u vreme kada dođe Mesija i sedne na svoj presto
u Jerusalimu, kralj Benzalema sesti do njegovih nogu, dok će se drugi
kraljevi držati na odstojanju."

Danas bi se moglo reći da je Engleska u velikoj meri ispunila plan
Bejkona i postala Benzalem, a da je Bejkonov Hram Solomona istove-
tan sa Komitetom 300 koji čuva Englesku, a ruši ostale države, kada je to
u njegovom interesu. Ovde se moramo malo pozabaviti istorijom engle-
skih dinastija, kako bi smo došli do centralne teme ovog poglavlja.
Počeću od onog dela kada na engleski presto stupaju nemački prinčevi.
18 septembra 1714 godine, posle smrti kraljice Ane, na engleski
presto dolazi Džordž I (Georg Ludvig), izborni princ Hanovera i rodak
kraljice Ane. Džordž I je bio protestant i nije znao ni reč engleskog. Vla-
dao je do 1727 godine. Za njegove vladavine (1717 godine), dr Džejms
Anderson, sveštenik škotske crkve, napisao je čuvenu "Andersonovu
knjigu konstitucije", osnovnu knjigu moderne masonerije. Te godine suj
se četiri londonske lože ujedinile u Ujedinjenu veliku ložu Engleske.
Preskočićemo u devetnaesti vek, u vladavinu kraljice Viktorije, koja do-
lazi na vlast posle smrti ujaka, Viljema IV, 1837 godine. Vladala je do
1901 godine, pune šezdeset i tri godine. To je bila najduža i za Engleze
najslavnija vladavina jednog monarha. Kada je došla na vlast, imala je
osamnaest godina. Godine 1840 udala se za svog rođaka, nemačkog
princa Alberta od Zaksen Koburg Gota. U braku sa Albertom imala je
devetoro dece - pet kćeri i četiri sina. Za vreme njene vladavine
Engleska je postala najveća kolonijalna sila na svetu i u to vreme se go-
vorilo da "Sunce nikada ne zalazi nad britanskim carstvom". Viktorija
je nizom političkih brakova Engleskoj obezbedila uticajne veze po Evro-
pi, pa su je zvali "evropskom bakom". Svoju ćerku Viktoriju udala je za
nemačkog vladara Fridriha III. Njihov sin Viljem II bio je poslednji

344