Page 349 - Milan Vidojević - Dosije Omega

Dosije Omega
devet stotina mrtvih, samo četiri stotine tela je pronađeno, pa je ostala
spekulacija šta se desilo sa preostalih pet stotina. Prema tvrdnji vojnog
istražitelja, koji je radio na identifikaciji mrtvih, stiglo je naređenje od
zvaničnog predstavnika američke vlade, Roberta Pastora, da se prestane
sa identifikacijom tela. Nekoliko dana posle ovog događaja, stiglo je
neverovatno saopštenje - tela pet stotina žrtava su pronađena. Gde su
bila? Ležala su ispod onih četiri stotine otkrivenih u prvom trenutku,
pa nisu bila odmah vidljiva! Ni navodno ugljenisano telo Džima Džonsa
nije pregledano po propisima, pa njegova smrt ostaje pod velikom sum-
njom. Neki istraživači tvrde da se Džons izvukao, zajedno sa svojom
bandom ubica, a dokaz za to su bili atentati i čudne smrti mnogih ljudi
koji su loše govorili o kultu ili bili pretnja za njegov rad.
Vlada je negirala da je pronašla Džonsovu listu za likvidaciju ne-
prijatelja, ali su mnogi sa "nepostojeće" liste umrli nasilnom smrću u
roku od nekoliko meseci posle masakra u Džonstaunu. Na vrhu liste bio
je Džordž Moskone, gradonačelnik San Franciska, koji je ubijen devet
dana posle masakra u Džonstaunu. Hram naroda je uložio mnogo nov-
ca u izbornu kampanju Moskonea, a za uzvrat Džim Džons je postao
načelnik odelenja za stanovanje San Franciska. Mnogi članovi Hrama
su takođe dobili posao u gradskoj administraciji, posebno u odelenju za
socijalnu pomoć, i to su koristili kao sredstvo da beskućnike i siroma-
he vrbuju za sektu. Sledeća na listi za likvidaciju bila je Dženi Mils,
bivši član Hrama naroda, koja je po napuštanju kulta napisala knjigu
"Mojih šest godina s Bogom", gde je iznela mnogo neprijatnih detalja
o Džonsu i sekti. U leto 1979 godine, Dženi, njen muž i njihova ćerka
nađeni su ubijeni u kući u Berkliju. Ubice nisu pronađene. Novinarka
Keti Hanter, koja je pisala o čudnoj smrti sedam članova sekte, dok je
ova još bila u Kalifomiji, takode je umrla pod nerazjašnjenim okolno-
stima. Tako se CIA i ko zna još ko, i ovog puta izvukla sa minimal-
nom štetom po svoje mračne operacije, nemilosrdno uklanjajući tragove
svog protivustavnog delovanja u Americi i van nje. U sećanju ljudi,
posle samo dvadeset godina, ostalo je nejasno sećanje na "neke ludake"
i masovnu smrt nesrećnih, izmanipulisanih ljudi koji su bili žrtve smrto-
nosnog eksperimenta, a da to nisu ni slutili. To i jeste poenta, da vas
masakriraju posle najmračnijih zloupotreba, a da javno mnjenje proguta
priču o ludacima koji kvare ovaj lepi svet,
Mnogo elemenata masakra iz Džonstauna ponavlja se u slučaju Va-
koa. Na dan 19 aprila 1993 godine, više od osamdeset muškaraca, žena

358