Page 350 - Milan Vidojević - Dosije Omega

Kultovi kao moćno oruije
i dece spalila je žive araerička vlada, odnosno FBI i Biro za alkohol,
duvan i vatreno oružje (BATF). Ovi nesrećnici bili su pripadnici sekte
Grana Davidova, a opet je po zvaničnom saopštenju ovo bila grupa slu-
đenih sledbenika opasnog "mesije" Dejvida Koreša. Nema sumnje da je
Koreš bio rasejan čovek, ali je upravo to što je fokus bio na njemu za-
maglilo ključno pitanje: Zašto je toliko ljudi umrlo od ruku državnih
agencija? Ono što pokušavaju da zataškaju je logika događaja koji su
prethodili nesrećnom i krvavom raspletu, zapravo planiranom i vojnički
sprovedenom masakru.
Prvi sukob zbio se u februaru, kada se četvoro operativaca BATF-a,
obučenita u crno, približilo zgradi, i pošto nije bilo znaka prisustva u
njoj, trojica su kroz prozor ušla u zgradu. Četvrti je ostao napolju, onda
ubacio u kuću nekoliko ručnih bombi i otvorio vatru iz automatskog
oružja. Trojica operativaca BATF-a bila su mrtva! Sve ovo tvrdila je
Linda Tomson u svojoj tv emisiji. Da li je ovaj scenario istinit? Nije
utvrdeno, ali je od tog dogadaja počela opsada koja je trajala pedest i
jedan dan. Mediji su ovom događaju posvetili punu pažnju, izveštava-
jući dnevno o razvoju situacije. Propaganda je profilisana tako da je
davidijance i Koreša prikazivala u svetlu koje je sugerisalo razrešenje.
Dženet Rino, Klintonov državni javni tužilac, dala je saglasnost za akci-
ju koja nije ostavila ni jednog preživelog. Njeno opravdanje za oružanu
intervenciju bilo je da su deca u opasnosti i da je akcija preduzeta da
se ona spasu. Utoliko je čudno da ni jedno dete nije spaseno, vec su
sva stradala. Cela ideja o spasavanju dece ima koren u tvrdnji koja je
korišćena u propagandi protiv davidijanaca, da su decu seksualno zlo-
upotrebljavali. Dženet Rino je u kasnijoj istrazi o masakru priznala da
nema ni jedan dokaz koji bi podupreo ovu priču, već je ona posrednog
karaktera, odnosno dobijena od anonimnog doušnika. O tome da je pro-
tiv opkoljenih ljudi vođena prava ratna operacija u kontrolisanim medi-
jima nije bilo ni reči. Imanje na kome su se nalazili Koreš i njegovi
sledbenici noću je bilo osvetljeno reflektorima, kako niko ne bi mogao
da pobegne i kako ne bi mogli da spavaju. Infracrvenim kamerama sni-
mana je zgrada pa se neprekidno znalo šta se dešava unutra i gde su
koncentrisani opkoljeni ljudi. Tenkovi (!) su napali 19 aprila ujutru, u
lest časova. Jedan tenk je dugo vremena vozio napred-nazad na-malom
prostoru ispred zgrade, a Tomsonova tvrdi da je to bilo tačno iznad
podruma u kome su se žene i deca nalazili svake noći, kako bi se
sklonili od buke i svetla. Da li je tenk zatrpavao bunker, onemogućujući

359