Page 225 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 225
č
A sveš ica je č ekala u brodskoj kabini. Neko je samo proveravao
šifre.
Od muža dugo nije bilo nikakvog traga. Sedela je sama i razmišljala.
U toj istoj luci pre sedam godina prvi put je kročila u zemlju socijalizma.
I to bosa – bez jedne cipele. U vozu su im rekli da neko obavezno č uva
stražu u kupeu, jer ima dosta lopova. Slatko su se nasmejali toj dobroj
šali: „Ko da ih pokrade u obećanoj zemlji!“ Zaspali su spokojno i neko joj
je kroz odškrinuta vrata kupea ukrao cipelu!
Kroz glavu joj se vrteo ceo film. Ro ena je u Naipiosu, u turskoj
đ
Trakiji. Otac joj je bio pekar, majka domaćica. To što je dvadesetih
č
đ
godina Č er il hteo da preko Gr ke u e u Carigrad i što je Lenjin
č
pomogao Ataturku umnogome joj je promenilo sudbinu. Dva-tri puta se
s porodicom selila s jedne na drugu obalu Egejskog mora.
č
Kona no su se nastanili u Kavali. Roditelji su došli brodom, a ona,
iako dvanaestogodišnja devoj ica, na konju od koga nije htela da se
č
odvoji. Jahala je u velikom zbegu, gonjenom od turske vojske, skoro dva
meseca. U Kavali su se smestili u napuštene i polurazrušene hale fabrike
duvana. Stambeni prostor bratski su podelili raznim ponjavama i
čaršavima.
Bila je mala i u fabrici su je ubedili kako negde daleko na istoku
ć
postoji zemlja u kojoj su svi sre ni i isti i gde nema nikoga ko se po ceo
dan šetka u belom odelu ili sunča dok deca za mizernu nadnicu stradaju
u fabričkom dimu. Pošto je i onda postojala socijalna zaštita, donet je
zakon po kome deca do petnaest godina nisu smela da rade u fabrikama
duvana, jer im ne gine tuberkuloza.
Stvar je rešena tako što su ženska deca obukla mamine haljine i
cipele na štikle, dok komisija ne prođe.
Kad su je prvi put uhapsili, otac je komšiluku objašnjavao da svako
ima pravo da izabere u šta ć e verovati. Oni stariji idu u crkvu, a ova
današnja omladina u zatvor!
Kao najbolju radnicu, poslovođe su je štitile od policije. Ipak, neki
crveni đavo joj nikad nije dao mira. Prvi put je na ulicu izašla 1924. kad
č
su fabri ke sirene objavile da je umro Lenjin. Pre nego što je postala
punoletna, sama je organizovala štrajkove i demonstracije. Član KP
Gr ke postala je 1930. i jedno vreme je bila č lan Oblasnog komiteta,
č
zajedno sa kasnijim vođom ustanka i generalom – Markosom.
č
U bekstvu je osu ena na pet godina robije i partijski CK je odlu io
đ
da je pošalje na školovanje u SSSR. Jedan sovjetski brod bio je „slučajno“
u atinskoj luci. Na njega je stigla ribarskim č amcem u uniformi brodske
stjuardese.
225