Page 230 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 230

To   je  više  u   skladu    sa  zdravim     razumom       nego    sa  istorijskom
               naukom, pa je baš zbog toga vrlo moguće.
                                           č
                     Kopini   č  mi  je  pri ao  da  je  na  svoju  ruku   hteo   da  reši  i  sukob   na
               književnoj levici u Krležinu korist, iako se nikako ne bi moglo reći da je
               bio  njegov č italac    i  poštovalac.   Tito  mu   je  možda   rekao:   „Nemoj     da  se
               praviš naivan. Dobro znaš koliko Staljin ima divizija. A šta ima taj
               Miroslav Krleža!?“
                     Posle rata nije uvažena Kopiničeva jeretička procena da je Kardelj
               „isuviše slobodouman“, možda i „anarhista“, i da bi na njega trebalo

               „pripaziti“.
                     Bio je član moćne organizacije, a u dnevnoj politici neprekidno se
               ponašao kao privatni centar moći. Nema sumnje da je u knjizi Enigma
               Kopinič sigurno jedan od mnogih Josipa Kopiniča.
                     Nikako onaj pravi.

                     Taj  je  na  svoj  na in   u  sve  toliko  bio  upetljan,   da   prakti no    nema
                                                                                             č
                                           č
               mnogo dokaza da je stvarno postojao.
                     Priča ne bi bila prava da na Cenčićevu knjigu Enigma Kopinič                   brzo
               nije spremljen odgovor Kopinič bez enigme Milenka Dodera.
                     Sad tek ništa nije jasno!
                     Nedostatak bilo kakvih pouzdanih dokumenata Dodera nije sprečio

               da samouvereno i slobodno proceni kako Kopiničeva radio-stanica,
               kojom     je  tokom    rata  održavao      vezu   sa   Moskvom,      jednostavno      nije
               mogla da ostane neotkrivena od strane nenadmašne i nepogrešive
               nemačke obaveštajne službe i „mora“ da je korišćena kao „otvorena
               knjiga“    iz   koje   se č italo   o   najskrivenijim     sovjetskim      namerama       i
               potezima.

                     Zbog toga Doder ne veruje da je Kopinič bio obaveštajac od formata
               i proglašava ga maltene za praznu pričalicu.
                     Objavio je to baš kad se na svečanoj tribini vojne parade u čast Dana
               pobede,     9.   maja    1985.   godine,     kao    gost   Predsedništva       SFRJ,    na
               istaknutom mestu među ratnim herojima pojavio lično Josip Kopinič.
                     Kako je primetio general Mile Milatović, svojevremeno islednik

               Andrije Hebranga, reč je bila o nečem drugom: „Nije li pukovnik Doder,
               skidajući enigmu sa živog Kopiniča, najblaže rečeno, stavio mrtvog
               Hebranga pod enigmu!?“
                     Doder    tvrdi  da  ne  rehabilituje   Hebranga,     ali  osporava    da  je  on  bio
               ustaški   agent.   Što  se  u  to  punih č etrdeset   godina   sumnjalo     ili  verovalo,

               glavni krivac je, po njegovom mišljenju, Kopinič.
                     Istovremeno, u Puli Josipa Kopiniča ni najmanje nisam zatekao
                                                                                           đ
               raskrinkanog      i  razoružanog,      osim   što  je  bio  prosto    prinu en     da  još

                                                          230
   225   226   227   228   229   230   231   232   233   234   235