Page 226 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Završila je Lenjinsku školu, a sledeće godine na školovanje je došla i
đ
njena mla a sestra. Nikome nisu smele da kažu da su u bilo kakvom
č
srodstvu. Kad se upisala na Visoku tehni ku školu, sestri je rekla da se
vraća u zemlju i obećala je da će pozdraviti oca. Plakale su na rastanku i
sledeće tri godine živele razdvojene u Moskvi, ne „znajući“ jedna za
drugu.
Votkom podmazani Nik Brozović bahato je prekinuo njene nežne
sentimentalne uspomene.
U Istanbulu su se smestili u hotelu Central ili Kontinental. Dobili su

lepu sobu s pogledom na nešto. Vlasnik, Crnogorac, obavestio ih je da se
u hotelu nalazi još jedan Kanađanin, Spiridon Mekasa. Ili njihov treći
saputnik Valter. Ali on se uplašio ovih Kanađana, mislio je da su pravi, i
da ć e, pošto ne zna engleski, ne samo pu i bruka. Dva dana se od njih
ć
skrivao, sve dok ga jedne noći Nik Brozović nije prepao na spavanju.

Dolazili su Herta Has i Vlada Velebit sa falsifikovanim
jugoslovenskim pasošima. Nijedan, međutim, nije bio pouzdan i
Kanađani su odlučili da se u zemlju, ipak, vrate kao stranci. Išli su u
bugarski konzulat da traže vizu. Obećali su je pod uslovom da im
pokažu jugoslovensku. Tito je Kopiniča odvraćao da ne ide u
jugoslovenski konzulat, predočavajući mu da će iz cuga biti otkriveni.

Kopinič je na svoju ruku ušao i sa konzulom Ljubom Hadži
Ðorđevićem sklopio solidan trgovinsko-špijunski sporazum. Konzul je
čak dobio visoko odlikovanje kraljevske jugoslovenske vlade za
č
informacije koje je o SSSR pribavio od Kopini a. Radilo se, zapravo, o
nekim ekonomsko-propagandnim porukama koje mu je ovaj tutnuo iz
rukava. U vojne stvari se navodno nije previše razumeo i ispod časti mu

je bilo da o njima govori.
„Gospodine, želim samo da pobegnem ispred ovih vaših varvarskih
ratova“, rekao je Kopinič rezignirano Hadži Ðorđeviću.
č
Tito je prvi pokušao proboj preko Gr ke i iz Soluna im javio da je
đ
kontrola velika i da je, zbog Stele (osu ene u odsustvu) bolje da
pokušaju nekim drugim putem.

Seli su u Orijent ekspres i krenuli. Ujutro, Stela je svom „mužu“
rekla: „Druže, nas prate!“
Još mu nije znala ime. Izvesnu nadu davao joj je jedino simpatični
kondukter, koji joj je stalno namigivao, a neverovatno je likom podsećao
na jednog č lana CK KP Gr ke. Na kraju joj je prišao i rekao da ć e ih
č
probuditi negde ispred Zagreba, da tu iskoče iz voza. Za to vreme agenti
su ili spavali ili se, verovatnije, opijali u vagon-restoranu.
U Zagrebu su Brozovići postali Kadići. Anton i Olga Kadić. U

226