Page 277 - Milomir Marić - Deca Komunizma

„Precizna statistika ne postoji. Možda je nije vodila ni Državna
sigurnost Sovjetskog Saveza. Po prilici se zna da je nestalo oko 250
članova Centralnog komiteta i Politbiroa i stotine organizovanih

komunista, članovi njihovih porodica, kao i ogromna masa ljudi za čija
imena ne znamo.
č
Ipak, kad govorimo o ovim stvarima, moramo biti što ta niji i
pravedniji. Sticaj istorijskih okolnosti i teške prilike u Sovjetskom Savezu
i oko njega odigrao je tu možda i presudnu ulogu. Lenjin bi sigurno
drukčije rešavao probleme industrijalizacije i kolektivizacije. Istražujući

ulogu Jugoslovena u međunarodnom radničkom pokretu, nehotično
zadirem i nevoljno nalazim nedostatke vremena socijalističke izgradnje.
Izbegavam suvišne detalje i navodim samo ono što je neophodno, ne
naslađujući se nad tim strahotama, kao neki koji danas mrze sve što je
sovjetsko. Socijalizam, sovjetsku zemlju i sovjetski narod, koji nije kriv

za ono što su Staljin i njemu slični radili. Naša malograđanština kipti od
zadovoljstva kad god vidi kako se neko ostrvio i ruši socijalizam.
Gotovo da u Moskvi nije bilo porodice bez rane iz staljinskog
perioda. Porazila me je priča Jelisavete Berković, stare revolucionarke i
u č esnice Oktobarske revolucije. Njen muž bio je stari boljševik od 1905.
godine, direktor jedne vojne fabrike. Početkom pedesetih godina, stalno

ć
č
ć
su pod krevetom držali vre u sa suvim hlebom, o ekuju i svaki č as da
ć
ć e do i i da ć e ih odvesti. Jednog dana, pozvali su je u CK KPSS kod
predsednika kontrolne komisije Škirjatova. Rekao joj je: ’Zašto ste zatajili
da ste rođaka Josipa Broza Tita? Vratite partijsku knjižicu!’ Stavila ju je
ispred njega na sto, a preko nje svoje vešta ko oko. Ranjena je u
č
poslednjem Otadžbinskom ratu, kao major Crvene armije.

Čistke, u stvari, počinju još od dvadesete godine. Ali nešto sasvim
drugo su bile redovne partijske čistke za vreme Lenjina. Partija je
periodično čistila svoje redove, često selektivnim menjanjem partijskih
knjižica. Poslednje takve čistke u Sovjetskom Savezu sećam se iz 1972.
godine. Za vreme onih ranijih čistki, svaki član Partije odgovarao je pred
komisijom i ako u njegovim iskazima nije bilo ništa sporno, vraćana mu

je partijska knjižica. Takav sistem čistki primenjivan je sve do 1932.
Predsednik redovnih partijskih komisija za čistke, pri Kominterni, bio je
i naš Filip Filipović.
Međutim, posle ubistva Kirova 1935. godine, Staljin na ’beli teror’
odgovara ’crvenim’. Svako ko je na bilo koji način bio sumnjiv ili od bilo

koga kao takav bio ozna en, bio je prognan ili likvidiran. U arhivu
č
Generalštaba sam, na primer, pronašao Srdićeve odgovore na pitanja
komisije za čistke iz 1932. Ta trideset dva pitanja počinjala su sasvim

277