Page 278 - Milomir Marić - Deca Komunizma

bezazleno: ’Ko ste, odakle ste, ko su vam bili roditelji, kakvo vam je
imovno stanje’. Posle dolazi odnos prema braku i porodici, drugovima, a
po partijskoj liniji – kazne, odnos prema kolektivizaciji i industrijalizaciji.

Dve godine kasnije, u novim čistkama, Srdić je uhapšen i streljan.
„Kako je došlo do onih drugih, staljinskih čistki?“
„Sve je pojednostavljeno. Č oveka bi najpre uhapsili, a onda bi od
nekog funkcionera njegove partije tražili da mu napiše optužujuću
karakteristiku. Time se NKVD lišavao svake formalne odgovornosti.
Jugosloveni su na papiru presuđivali svojim kadrovima, Mađari svojim,

Nemci svojim.
Tito je sam pričao kako je morao pisati karakteristiku uhapšenog
Kamila Horvatina i kako je bio pozvan na odgovornost zbog pozitivne
ocene, ’iako se radi o trockisti’. Kako je sve to izgledalo najbolje se vidi iz
prepiske, iz kobne 1937. godine, između predstavnika KPJ u Kominterni

Ivana Gržetića i generalnog sekretara Gorkića. Šta su onda jedni
drugima tovarili. Njih dvojica Cvijiće nazivaju nitkovima i buvama koje
treba uništiti. A ko ih je doveo u situaciju da se me usobno optužuju i
đ
ko je pokušao da istorijsku odgovornost za svoja zlodela prebaci na
rukovodstva pojedinih nacionalnih sekcija Kominterne? Žrtve istog
despota bili su i stradalnici i oni koji su prisiljavani da ih optužuju. Ispod

tih optužnica nalazio sam potpise pojedinih naših partijskih funkcionera
i, razume se, nikad ih nisam objavljivao. Dedijer je to sve krivo
interpretirao u drugom tomu Novih priloga za biografiju Josipa Broza,
mada je kod mene u Moskvu stvarno dolazio čovek po Rankovićevoj
liniji i tražio da mu te stvari iskopam, otkrijem i kompromitujem
određene ljude.“

„Ko je određivao ljude za odstrel? Za Jugoslovene je, izgleda,
najveći satrap i sotona bio predsednik Kontrolne komisije Izvršnog
komiteta Kominterne Litvanac Angaretis, poznat kao ’Bradonja’?“
„Nije bilo razlike izme u njega i onih koji su se pre i posle njega
đ
nalazili na tom položaju. Radi se pre o čitavom sistemu zastrašivanja i
uništavanja. Angaretis je i fizički strašno izgledao. Dobro je znao da u

svojoj šaci drži stotine života najumnijih i najhrabrijih radničkih boraca
iz celog sveta. U kratkom razgovoru s njim rešavana je njihova sudbina,
pitanje njihovog života ili smrti. Imali smo tu i našeg č oveka, zvao se
Ivan Kralj, u činu generala NKVD-a, kasnije upravnika jednog od tih
č
logora. Zagreba ki radnik, poreklom Sarajlija, koji je i sam završio u
čistkama, kao uostalom i svemoćni Angaretis.“
„Kako su se pred kontrolnom komisijom držali naši najviši partijski
funkcioneri?“

278