Page 75 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 75

Crna ruka crvene internacionale













                            U zatvoru Gestapoa toliko je mučen i izmrcvaren da na noge više nije

                             mogao. Donet je vezan za stolicu i nad iskopanom rakom streljan 26.
                            juna 1941. godine u Dvorskom parku, preko puta Narodne skupštine
                           u Beogradu. Time je završena jedna od najuzbudljivijih životnih priča
                            našeg doba. Ime Mustafe Golubića neodvojivo je vezano za Sarajevski
                              atentat, Solunski proces, san o Balkanskoj federaciji i spektakularne
                                     međuratne bune, ustanke, otmice i atentate. Bio je nacionalni
                              revolucionar, „crnorukac“, mason, gepeuovac, komunista, sovjetski
                                                                obaveštajac, Staljinov bliski prijatelj.



                  F      alila je samo jedna godina pa da rat između srpske Crvene i Bele


                         ruže, dinastija Obrenović i Karađorđević, bude stogodišnji. A za
                         srpski
                                                        južnoslovenske
                                               ostale
                                   narod
                                            i
                                                                                       bio
                                                                                             je
                                                                                                 to
                                                                             narode
               grozničave nade u toliko željeno nacionalno oslobođenje i ujedinjenje.                vek
                     Samostalni ulazak među civilizovane evropske narode!
                     Draga Mašin je valjda jedina kraljica koja je stradala kao laka ženska
               ili, bar, zato što je njen moral doveden u sumnju. Ostale, Katarina Velika
               i Marija Terezija, upravo su na broju svojih ljubavnika zasnivale svoju
               moć. Nije slučajno, posle atentata na kralja Aleksandra Obrenovića i
               kraljicu Dragu, vođa francuskih socijalista Žan Žores pitao zbunjeno
               jednog    Srbina:  „Razumem       što  ste  smakli   tog  tiranina,  ali  šta  vam  bi  da
               ubijete onu divnu ženu“!? Mora mu se verovati: ženu je pobliže

               poznavao!
                     Za razliku od prema njoj neverovatno neprijateljski raspoložene
               istorijske nauke, Draga je u uspomenama svojih savremenika ostala kao
               umna i načitana žena, puna ličnog dostojanstva, iskustva i fine
               uzdržanosti. Iz naknadnih otkrića iz Aleksandrovog tajnog sefa, ispada

               da je akcija grupe patriotskih oficira bila potpuno nepotrebna. Sam je
               nameravao      da  se  razvede    od  Drage,    tražio  je  za  to  pogodnu    priliku,  a
               imao   je  i  gotov  plan  budu ih    ratnih  operacija   protiv   Turske,   radi  osvete
                                                ć



                                                           75
   70   71   72   73   74   75   76   77   78   79   80