Page 72 - Milomir Marić - Deca Komunizma

plenuma, na osnovu odluka Sedmog kongresa Kominterne praktično je
prihvaćena većina od tada inkriminisanih stavova Sime Markovića o
nacionalnom pitanju, a pre svega – država Jugoslavija kao okvir za

njegovo rešenje.
Ali Rodoljub Čolaković, glavni pisac malicioznih, ničim
neargumentovanih biografskih odrednica Sime Markovića u Proleteru,
ostao je do kraja života pri ondašnjim ocenama. U izuzetno toplim i
nadahnutim Zapisima o jednom pokoljenju, od svih jugoslovenskih
komunističkih prvaka jedino za Simu nema nikakve simpatije i lepe reči.

„Zahtev komunista 1937. godine za sazivanjem nove Ustavotvorne
skupštine“, piše Čolaković, „dao je povoda da se pomisli kako se Partija
vratila na pozicije Sime Markovića, zapravo na njegovu tezu da je
nacionalno – u suštini, ustavno pitanje. Međutim, zahtev KPJ za
sazivanjem Konstituante nije imao ništa zajedničko sa shvatanjima Sime

Markovića, već se to KPJ realistički ocenjujući prilike i odnose u
Jugoslaviji samo pridružila zahtevima svih demokratskih snaga u
zemlji!“
Uoči Sedmog kongresa Kominterne 1935. u Moskvi, o „slučaju“
Sime Markovića raspravljala je komisija Politbiroa u sastavu Blagoje
Parović, Vladimir Ćopić, Milan Gorkić i Ivo Marić. Tom prilikom Marić i

Parović bili su za to da mu se poništi kazna isključenja iz Partije, da mu
se omogući da živi u Moskvi kao politički emigrant, kao naučni radnik
ili da mu se omogući da nastavi politički rad. Prihvaćen je predlog
Gorkića, koji je bio poznat kao „Simin omladinac“ i koji ga je ranije često
branio, da se Sima Marković za sva vremena isključi iz Partije.
U Marićevim sećanjima ostala je njegova replika: „Sima nije nikakav

neprijatelj naše partije i komunizma. On mi je bio bliskiji nego ijedan
sekretar Partije do sada! Ja ne računam njegovo isključenje i smatram da
njegov povratak u naše redove može koristiti i nama i SSSR!“
Dimitrov je u ime Kominterne pregledao taj zapisnik, vratio ga i
naredio da se Sima Markovi ć vrati u KPJ. On mu je obezbedio mesto u
Institutu za filozofiju pri Akademiji društvenih nauka SSSR. Sutradan je

stupio na posao, pošto je već bio došao iz Beča i prijavio se funkcioneru
KI Kolarovu.
U autobiografiji, datiranoj četvrtog novembra 1936, Marković je
naveo da trenutno sprema za štampu naučni rad sa temom Dijalektički
materijalizam i savremena fizika. Ne zna se šta je dalje bilo s njim. Prema

jednoj verziji, Marković je najpre degradiran i poslat za nastavnika
matematike u Odesu. Uhapšen je jula 1938. i osuđen na deset godina
robije. Nestao je na putu iz jednog u drugi logor 1942. godine.

72