Page 71 - Milomir Marić - Deca Komunizma

ć
hteli da imaju sa mnom nikakve odnose, gledaju i na mene kao na
’mrtvog psa’ i istupajući protiv mene u štampi kao protiv ’regenata,
kontrarevolucionara itd.’, i to u vreme kada se ni minut nisam odrekao

komunističke revolucionarne delatnosti, kada sam se u osnovnom borio
za pravilnu liniju u svim pitanjima nacionalnog i međunarodnog
karaktera, kada sam podvrgnut policijskoj pratnji, hapšenju, varvarskom
tučenju i mučenju među zidovima beogradske Glavnjače (zima 1932–33)
i, na kraju, od sredine 1933, proteran na večno izgnanstvo u Sandžak
(jugoslovenski Sibir).

I u progonstvu sam radio ilegalno, organizovao niz organizacija,
pisao letke, članke, isto onako kao što sam radio 1929–1933. u Beogradu
(kada sam bio na slobodi). Zbog toga sam i u progonstvu bio dva puta
hapšen – u Sarajevu (deset dana) i Čajniču (dvadeset dana) 1934. godine.
U izgnanstvu sam živeo u veoma teškim uslovima, a ni Partija, ni

Crvena pomoć (MOPR), nisu se obazirali na mene. I danju i noću pratio
me je žandar. Ljudima je pod pretnjom zatvora bilo zabranjeno da
ć
č
razgovaraju sa mnom. Uz to, u Č ajni u, pomo nik šefa policije bio je
belogardejac Sergej Kotlarev, koji je svu mržnju prema boljševizmu izlio
na meni. Kažu da je ranije bio advokat u Rusiji.
Godine 1934. uspostavio sam vezu sa Centralnim komitetom, preko

beogradskih drugova, i ponovo sam pokrenuo svoje pitanje. CK je
odlučio da se o njemu raspravlja tek kada budem ispunio odluku zbog
čijeg sam neispunjavanja i bio isključen. To jest – posle moga odlaska u
emigraciju. Ja sam zahtevao materijalno-tehničku pomoć za organizaciju
bekstva. CK mi je poslao samo pasoš, a sve ostalo su uradili beogradski
drugovi. Tako mi je uspelo da aprila 1935. godine pobegnem iz

progonstva i dođem u Beč, a zatim, pred kraj avgusta, i u Moskvu.
Ovde sam primljen u Partiju na osnovu samokritičke pismene
izjave, koja postoji u Kominterni, i od tog vremena sudelujem u
partijskom životu, ukoliko me uopšte angažuju za partijski rad.
U č estvovao sam u nekoliko komisija, pisao sam č lanke, koji, ne znam
zbog čega, nisu objavljivani, mada su pisani po nalogu Centralnog

komiteta, na aktuelne teme i u legalnoj formi.“
Plenum CK KPJ pretresao je juna 1935. u Splitu pitanje isključenja
Sime Markovića iz Partije, prethodno saslušavši izveštaj Biroa CK i
upoznavši se sa materijalima, naročito sa izjavama isključenog. Prema
izveštaju u Proleteru, jednodušno je zaključeno da one nisu

zadovoljavajuće i da se Marković ne može primiti natrag u Partiju dok
ne da zadovoljavajuću izjavu, kojom će iskreno priznati svoja
dosadašnja odstupanja od partijske linije. Bilo kako bilo, posle splitskog

71