Page 162 - Pauline Pears - Organska bašta

BAŠTENSKO CVEĆE 161

naprstak, nazivaju se dvogodišnje. Obe ponašaju i dobrodošle su u bašti. Stipa
grupe zahtevaju više nege od lukovičaste arun dinacea i S. tenuissima mogu same da
biljke, trajnica i drvenastih biljaka, jer mo - se rasejavaju, ali neželjene mladice lako se
raju da se seju svake godine - mada, ako uklanjaju motikom.
im uslovi odgovaraju mogu same da se Trave imaju važnu ulogu u baštama.
raz množavaju semenom iz godine u godi- Cvet ni vrhovi viših vrsta, kao što su Molinia
nu. caerulea podv. arundinacea „transparen-
tna” i Stipa gigantea, daju izgledu bašte vi -
Osetljive višegodišnje biljke sinu, a ne zaklanjaju vidik, stvarajući uti-
Višegodišnje biljke koje ne preživljavaju sak providne zavese. Vitki, elegantni listo-
jake zime obično se svrstavaju, zajedno s vi i paperjasti cvetovi daju zasadu utisak
jednogodišnjim biljkama, u grupu biljaka me koće. Takođe, trave u baštu unose pok -
za leje, pošto i one moraju da se sade sva - ret, ako se zasade u većim gomilama, ot -
ke godine. Biljke kao što je zonalni gerani- varajući talase koji šušte na povetarcu.
jum mogu da prezime u stakleniku, tako Mno ge vrste dobijaju tople tonove žute i
što se orežu i presade iz saksije početkom smeđe boje kad se osuše, čineći skulptu-
proleća. ralni element u zimskom pejzažu, naročito
u jutrima s mrazom, kad se sorte vrste
l
lukovičaste biljke Miscanthus, kao što je M. sinensis „Ma e -
Većina lukovičastih biljaka cveta krajem
zime i u proleće, ali postoje i vrste koje kakO Biljke RaStU
cve taju u leto i jesen. Šumske lukovice
kojima prija senka, kao što su ciklama i Jednogodišnje
visibaba (Galanthus), bude se znatno rani- Završavajući životni ciklus od sejanja do
je, u periodu kad zbog golih zimskih grana rađanja semena za godinu dana, jedno-
voda i svetlo u šumi lakše prodiru do zem- godišnje biljke ispunjavaju baštu inten -
ziv nim bojama tokom više meseci.
ljišta. One tada listaju, cvetaju i daju seme
pre početka proleća. Druge vrste, kao što Dvogodišnje
je lala, potiču iz predela gde leti vladaju Ovim biljkama potrebno je godinu dana
gotovo pustinjski uslovi. I one oživljavaju u da narastu i očvrsnu, da bi naredne godi-
periodu između jeseni i kraja proleća. Iz - ne procvetale, dale seme i uvenule. Neke
be gavajte krupne, hibridne lale i narcise, vrste trajnica često se gaje kao dvogodiš-
nje biljke da bi se izbegle bolesti (na pri-
jer njima treba mnogo više energije da bi mer, trandafil, koji je podložan rđi).
održavali svoje ogromne cvetove. Umesto
toga, izaberite divlje vrste ili one koje su Višegodišnje
im najbliže. Vraćajući se verno svake godine, višego-
dišnje biljke bašti daju trajne boje, lepo
liš će i semene glavice, ako se odaberu
trave pra ve vrste.
Striktno govoreći, trave su ili zeljaste vi - Lukovičaste
šegodišnje ili jednogodišnje biljke, ali za - Lukovičaste biljke koje cvetaju krajem zi -
služuju da imaju sopstvenu kategoriju. Po me i početkom proleća (kao što je lala)
načinu nege i sađenja vrlo su slične više- ide alne su za mešovite zasade s višego-
godišnjim biljkama. Neke vrste, kao što je dišnjim biljkama, prolećnim biljkama za
zloglasna tokavica (zvana još i trstika) leju i zasade ispod listopadnog drveća i
(Pha aris arundinacea var. picta) nametlji- žbu nja. Ako ih zasadite između drugih vr -
l
ve su i treba ih saditi sa oprezom, ali mno - s ta niskih biljaka, izbeći ćete da se vidi
ge druge, kao što je većina vrsta i sorti nji hovo uvelo lišće onda kad počnu da
Stipa, Miscanthus i Calamagrostis dobro se ve nu.