Page 236 - Pauline Pears - Organska bašta

GAJENJE VOĆA 235

ge objašnjene su potrebe raznih vrsta opasnosti od oštećenja. Ne treba zaboravi-
voća, što će vam pomoći da napravite do - ti da je nekim sortama, na primer, jagodi,
bar izbor. Kad razmotrite sve prednosti i potreban period mraza tokom zime da bi
mane vaše bašte, kao i lokalne klime, biće- podstakao cvetanje narednog proleća.
te u prilici da odlučite gde ćete i šta da ga - Vetar, sasvim očigledno, oštećuje grane.
jite. Moguće je da u bašti imate zidove ili Manje nam je primetno dejstvo koje ima
og rade. Oni su možda okrenuti ka suncu na insekte-oprašivače jer oni ne mogu da
tokom većeg dela dana, samo deo dana, ili obave svoj posao po jakom vetru, što za
su suncu okrenuti spoljašnjom stranom. posledicu ima manji rod. Neke bašte su
Pret postavimo da imate i veoma ograničen pri rodno zaklonjene od vetra, a ako vaša
prostor u bašti. Za sve situacije postoje re - nije, razmislite o podizanju zaklona.
šenja i mogućnosti. Bez sumnje, najveći doprinos uspešnoj
Nekim vrstama voća prija gajenje uza berbi daje sunce. Sunčeva svetlost je izvor
zid, naročito u manje povoljnim uslovima, energije koja je potrebna da bi biljke rasle,
ali većini odgovara gajenje na otvorenom drveće sazrevalo, a plodovi bili intenzivni-
prostoru. Slobodan protok vazduha sma - jih boja i ukusniji. Ako u vašoj bašti nema
j
nju e mogućnost inficiranja bolestima. dovoljno sunca, bićete znatno uskraćeni u
Većina vrsta voća privlačna je za ptice, vezi s brojem vrsta koje uspešno možete
veverice i lisice, pa je potrebno da ga gaji- da gajite.
te u bašti ograđenoj mrežom, ili da svaku Na izbor voća utiče i geografski položaj
voćku ogradite pojedinačno. To se odnosi baš te. Što ste dalje od ekvatora, to je u
na sve vrste mekog voća - jagodasto i vašem kraju leto kraće, i jednostavno mo -
bobičasto. že da bude nedovoljno dugo da bi neke
vrste voća sazrele. Ako živite u hladnom
Borba s vremenskim neprilikama predelu s kratkom vegetacionom sezo-
Iako se većina voća koje je opisano u nom, mala je verovatnoća da ćete, na pri-
ovoj knjizi ubraja u otporne vrste, gotovo mer imati zrelo desertno grožđe bez stak -
nijedna vrsta dok je u cvetu ili u vreme for- lenika. U druge vrste voća koje se često
miranja plodova ne može da podnese gaje u zatvorenom prostoru (videti str.
mraz. Od presudnog značaja je da ne sadi- 215-232) ubrajaju se smokva, breskva i
te na mestima gde se mraz zadržava i da kaj sija. U toplim krajevima ovo voće daje
izbegnete ovu nepogodu podizanjem ogra- obilan rod bez držanja u zatvorenom pros -
da i uspostavljanjem zasada koji zadržava- toru; s druge strane, u tim predelima sorte
ju mraz i sprečavaju njegovo širenje. Bu - jabuka iz hladnijih krajeva bore se s vrući-
du ći da je hladan, mraz prodire nadole, do nom.
zemljišta. Drvenasto i žbunasto voće tu Još jedan važan faktor za izbor vrsta vo -
mo že da se sadi jer zbog visine izmiče ća koje ćete gajiti je nadmorska visina. U
višim predelima sezona rasta je kraća i
jednostavno nema dovoljno toplote tokom
arktička malina dana da bi neke vrste sazrele. Na visinama
Ovo neobično voće veoma retko se viđa iznad 120 m, mogućnosti su ograničene:
u prodavnicama, ali se lako gaji i može da dženarika, rane sorte jabuka i jabuke za
ima ukrasnu funkciju, kao i alpska jago- kuvanje, ribizla, jagoda i bobičasto voće
da. Ukus plodova koji sazrevaju na ovoj čine glavninu izbora.
vi šegodišnjoj zeljastoj biljci koja prekriva
zemljište pomalo se razlikuje od obične koliko prostora?
maline. Biljke dostižu tek 15-20 cm visine
i venu zimi. Da biste osigurali uspešno Ako vam je bašta mala, treba da prila-
op rašivanje, posadite više od jedne sorte. godite voćke pro storu koji vam je na ras -
polaganju. Mnoge vrste mekog voća vrlo