Page 255 - Pauline Pears - Organska bašta

254 ORGANSKA BAŠTA

kalendar ribizle
Osim berbe slatkih, sočnih plodova, za CRvene i Bele RiBizle
ribizle je ključni period u godini zima, kad Prizor koji čini crvena ribizla u punom
treba da se orežu. Tradicionalnim meto- rodu stvarno je fantastičan. Njene bobice
dom orezivanja, debele, stare grane režu nisu slatke kao jagode, ali su jedna od
se do osnove, da bi iz njih nikli mladi osnovnih letnjih poslastica, od kojih mogu
izdanci koji će bolje rađati tokom nared- da se naprave odličan žele i vino, a zbog
nih godina.
visokog sadržaja pektina veoma su korisne
za mešanje s drugim vrstama voća koje se
slabije učvršćuje u džemovima. Takođe,
zaštita biljaka dob re su za zamrzavanje. Ne postoje sorte
Sadite na odgovarajućem mestu zdrave ribizle koje bi omogućile neprekidnu sezo-
žbunove bez virusa. U proleće pogledajte nu berbe tokom letnjih meseci. Iako crve-
da li ima biljnih vaši na mladim izdancima na ribizla ima upečatljivije plodove, pozna-
i listovima. Gnječite ih rukama, ispirajte vaoci više vole belu, jer ima slađi ukus. Svi
mla zom vode ili prskajte insekticidnim sa -
punom. Posejte u blizini cveće koje priv- saveti koji su ovde dati za crvenu, odnose
lači njihove prirodne neprijatelje (videti se i na belu ribizlu. Obe vrste najbolje re -
str. 93-97). zul tate daju u zonama od 3 do 6.
Smanjite opasnost od pepelnice ogroz - Za razliku od crne ribizle, koja rađa goto-
da tako što ćete saditi sorte koje su ot - vo isključivo na stabljikama od prethodne
porne na nju. Odsecite sve izdanke na godine, crvena ribizla rađa na kratkim
j
ko ima se pojave znaci bolesti. izdancima koji izbijaju iz trajnog spleta
Rđa kore petoigličavih borova je gljivič - gra na. Zbog toga ne samo da mogu da se
j
no oboljenje koje prelazi s belog bora (i ga e kao žbunje, nego i kao kordoni, pa
drugih petoigličavih vrsta) na razne vrste čak i kao standardi (videti str. 263).
ribizle i ogrozda i obrnuto. Bolest ima ra - Crvena ribizla počinje da rađa čim ima
zorno dejstvo na borove, pa je zato u dovoljno grana koje su stare 2 godine. Rod
j
kra evima gde oni imaju ekonomski zna- se povećava svake godine, a vrhunac dos -
čaj, zabranjena sadnja ribizle. tiže posle otprilike 5 godina. Dobro održa-
van žbun može da poživi i do 30 godina, a
period od 15 do 20 godina je uobičajen.
Njegovom primenom može da se postigne
veći rod na početku životnog ciklusa bilja- lokacija i zemljište
ka, sađenjem na 90 cm razmaka. Kad žbu- Iako u bliskom srodstvu sa crnom ribiz-
novi popune međusobni prostor, možete ili lom, crvena ribizla ima drugačiju krošnju i
da tokom zime uklonite svaki drugi i nakon
toga primenjujete tradicionalni metod ore-
zivanja, ili da održavate raspored tako što izbor sorti
ćete svake jeseni uklanjati sve plodonosne Rane
„Jonker van Tets”, „Lakstonova prva”
grane.
Srednje
„Savršenstvo”, „crveno jezero”
Kasne
„Rovada”, „vajlder”
Bele ribizle
„Belo grožđe”, „bela carska”, „beli ver-
saj” (sve sorte rađaju sredinom sezone)