Page 428 - Pauline Pears - Organska bašta
P. 428
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO Ž 427
prilike i grabljivice. Gajite sorte krompira
ma nje podložne napadu puževa; izvadite Rak PaŠtRnaka
sve krtole krompira početkom jeseni. Uve - Na granama se pojavljuju duboka ošte-
če skupljajte puževe golaće ručno i uništi- ćenja. Oko rane mogu da se pojave ispup-
te ih. Koristite zamke u koje ćete stavljati čenja, a mlade grane često se suše. Leti se
pivo, mleko ili sok od grožđa. Trudite se da pojavljuju žućkasti čirevi, a na jesen se
budu podignute 2-3 cm od zemljišta da ne češ će javljaju crvene pege. Kora se nekad
biste hvatali korisne bube. Oko podložnih raslojava. Nekontrolisana bolest može da
biljaka pospite mekinje; uništite puževe prekrije celo stablo. Plodovima puca kora,
l
go aće koje nađete u mekinjama. Stavite a neki se suše i ostaju „mumificirani” na
lišće gaveza koje će namamiti puževe go - dr vetu.
laće oko osetljivih biljaka; ovo nema efek- PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne gajite dr -
ta posle sredine leta. Obezbedite neku veće na izrazito vlažnom zemljištu ili na
dru gu hranu za puževe - na primer listove glini sa lošom drenažom. Poboljšajte dre-
zelene salate (najbolje ispod cigle ili letava nažu. Ako bolest napadne mlado drveće,
da bi ostali vlažni) - kad presađujete biljke preporučuje se da ga izvadite. Kad se drvo
u praznu leju. Da biste zaštitili ostale bilj- primi, posejte mešavinu trave sve do stab -
ke posadite one koje ćete žrtvovati, na pri- la da biste smanjili rizik zaraze zbog erozi-
mer kadificu. Zaštitite saksije i veće biljke je zemljišta izazvane kišom. Odsecite ošte-
bakarnim trakama. Stvorite povoljne uslo- ćene delove drveta i zaražene grane. Blizu
ve za prirodne neprijatelje puževa golaća drveta jabuke ne koristite topolu i glog kao
kao što su žabe, žabe krastače, tvrdokrilci zaštitu od vetra.
i stonoge. Kokoške će vam pomoći da očis -
tite praznu parcelu ili staklenik od puževa
golaća. Rak PaŠtRnaka
Biološke mere Na otvorenom i u zašti- Itersonilia pastinacae, Mycocentrospora
ćenom prostoru koristite parazitske nema- acerina i Phoma spp.
tode Heterorhabditis megidis; minimalna Postoje tri tipa ovog oboljenja: crni, na -
temperatura zemljišta 12°C. randžasto-smeđi i ljubičasti. Sva tri tipa oš -
tećuju koren. Preterano vlažni uslovi po -
gor šavaju ovo oboljenje. Crni se širi uz po -
Rak jaBUke i kRUŠke moć kiše sa zaraženih pega na listovima.
Nectria galligena Spore potom ulaze u oštećen koren. Bolest
Ovo gljivično oboljenje širi se uz pomoć može da prodre kroz oštećenja nastala de -
vetra i kiše i prodire u biljke kroz oštećenja lovanjem šargarepine muve. Smeđe-na -
na kori, lisne ožiljke ili ožiljke posle orezi- ran džas ti tip oboljenja verovatno izazivaju
vanja. Zaraženo voće koje ostane na drve- or ganizmi iz zemljišta. Ljubičasti tip javlja
ću takođe može da bude izvor zaraze. se u zemljištu s visokim nivoom organskih
OSETLJIVE BILJKE Jabuka, kruška, glog ma terija.
i topola. Neke sorte jabuka, na primer OSETLJIVE BILJKE Paštrnak
„kok sov narandžasti pipin”, „elstar” i „gala” SIMPTOMI Crni izaziva tamne rane, čes -
naročito su podložne. Otpornije sorte su to na bočnim korenovim izdancima.
„bram ijeve mladice”, „lejn princ albert” i Smeđe-narandžasti izaziva smeđe pege
l
„njutnovo čudo”. Ova bolest je posebno na kori, u početku pri vrhu glavnog kore-
veliki problem na izuzetno vlažnom zem - na. Ljubičasti izaziva ljubičaste rane sa
ljiš tu ili u uslovima loše drenaže. sme đim, vlažnim ivicama.
SIMPTOMI Kora drveta se skuplja i puca, PREVENCIJA I SUZBIJANJE Biljke gajite
često u koncentričnim krugovima, dok na oceditom zemljištu. Opredelite se za ot -
cen tralni deo kruga otpada. porne sorte kao stoje „gladijator”. Leti za -
