Page 433 - Pauline Pears - Organska bašta

432 ORGANSKA BAŠTA

bolest prenose cvrčci koji polažu jaja u pu -
SUŠenje izDanaka maline poljke.
Leptosphaeria coniothyrium OSETLJIVE BILJKE Azaleja i rododen-
OSETLJIVE BILJKE Malina, kupina, hib - dron
rid no jagodasto voće i jagoda SIMPTOMI Cvetni pupoljci poprimaju
SIMPTOMI Lišće se suši i vene. Na stab- sre brnkastu boju početkom jeseni i ne ot -
ljikama iznad zemljišta javljaju se tamne varaju se. Na proleće su suvi i prekriveni
mrlje i kora puca. U pukotinama se pojav- sitnim, crnim telašcima veličine glave či o -
ljuje mnoštvo čireva veličine glave čiode. de. Pupoljci i grane se suše.
Drvenasti delovi lako se lome. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite i
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pažljivo se uniš tite zaražene pupoljke. Privucite koris -
od nosite prema stabljikama kako ih ne bis - ne insekte koji se hrane cvrčcima uz po -
te oštetili. Ako se zaraze, posecite ih ispod moć cveća kao što je poponac i iberis (vi -
površine zemljišta. Spalite sve zaražene deti str. 198-199). Nijedna sorta nije sas -
l
de ove. Dezinfikujte alat posle upotrebe. vim otporna.

SUŠenje PUPOljaka maline ŠaRgaRePina mUva
Didymella applanata Psila rosae
Ovo gljivično oboljenje širi se u vlažnim Sitne, sjajne crne muve početkom prole-
l
us ovima uz pomoć kiše i vetra, naročito ća polažu jaja u malim grozdovima blizu
ako je proleće vlažno. bilj ke-domaćina. Larve su žućkasto-bele,
OSETLJIVE BILJKE Malina i crvena kupi- du gačke do 1 cm. Čaure, a nekad i larve,

na prezimljavaju u zemljištu i korenu šargare-
SIMPTOMI Početkom leta na lišću se po - pe i paštrnaka. Godišnje se izlegu dve do
javljuju tamnosmeđe rane. Krajem leta lju- tri generacije, ali prva pravi najveću štetu.
bičaste mrlje pojavljuju se na stablu oko OSETLJIVE BILJKE Šargarepa, celer, kr -
pu poljaka, a zimi postaju smeđe-crne i buljica, peršun i paštrnak
sre brne. Po zaraženom stablu pojavljuju se SIMPTOMI Mlade biljke mogu da uvenu.
sitni crni izraštaji. Biljke se retko suše zbog Prvi znak napada na odrasle biljke često je
ove bolesti, ali prinos se smanjuje. Ako je crveno lišće i zakržljalost. Na korenu, od -
leto sušno, stabljike mogu početi da se su - mah ispod kore, javljaju se narandžasto-
še. smeđi tuneli nepravilnog oblika. Larve se
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Posecite i često vide.
l
spa ite zaražene stabljike. Na proleće pro- PREVENCIJA I SUZBIJANJE Mrkvu ne -
redite stabljike da biste izbegli prenatrpa- moj te da gajite na zaklonjenom mestu,
nost. Sorte „Bojn” i „Festival” donekle su omi jenom obitavalištu mrkvine muve. Sa -
l
otporne na navedenu bolest. čekajte sa setvom do juna da biste izbegli
Fungicidi Ako imate problem s ovom napad prve generacije. Koren vadite do
j
bolešću na proleće, kad pupoljci dostignu kra a jeseni. Neke sorte su navodno manje
dužinu 1 cm, prskajte biljke bordovskom osetljive. Seme sejte retko da ne biste mo -
čorbom svakih 14 dana. rali da proređujete; muvu često privlači
mi ris oštećenog lišća. Ako je proređivanje
neophodno, odmah sklonite povađene bilj-
SUŠenje PUPOljaka ke i zalijte preostale da biste učvrstili zem-
RODODenDROna ljište. Gajite jedan red mrkve na svaka če -
Pycnostysanus azaleae tiri reda crnog luka da biste zamaskirali mi -
Gljivično oboljenje koje živi na mrtvim ris mrkve. To ima efekta samo do početka
pupoljcima i do tri godine. Smatra se da ili sredine leta, pre nego što luk počne da